Foto: mar-fre / Alamy / Alamy / Profimedia
Tog 3. oktobra 1906. na Radio-konferenciji u Berlinu SOS je ustanovljen kao međunarodni signal za pomoć, umesto do tada najčešće korišćenog CeKuDe (CQD). Konvecnija je stupila na snagu u julu 1908.
Ako mislite da znate šta slova SOS osnačavaju, verovatno ste u zabludi. A i sam reč „SOS“ nije skraćenica.
Premda postoje predlozi da signal znači “Save Our Ship” (“Spasite naš brod”), “Save Our Souls” (“Spasite naše duše”), pa čak i “Send Out Succour” (“Pošaljite pomoć”) istina je zapravo da reč ne znači zapravo ništa!
Kombinacija SOS je odabrana zbog jednostavnog načina slanja signala Morzeovom azbukom – tri kratka – tri duga – tri kratka tj. • • • — — — • • •, a ne da bi predstavljala slova SOS!
To je najkraća i najjedostavnija reč u Morzeovom kodu, a izbor je načinjen i baš zbog toga što ne znači ništa pa je mogao biti međunarodno prihvaćen.
Signal je prvo usvojen u Nemačkoj na Radio-konferenciji, a na današnji dan 1906. godine. Ostalo je zabeleženo i da je prvi brod koji ga je upotrebio tako zatraživši pomoć bio “Slavonija” kompanije Kjunard, kada je pretrpeo brodolom na Azorskim ostrvima 10. juna sledeće godine.
Kao prilog priči treba dodati i činjenicu da je SOS zapravo samo jedan od znakova koji su pomorci koristili da pošalju signal za pomoć. Dugo se koristio i signal CQD (— • — • — — • — — • •) i on je još neko vreme postojao paralelno i nakon usvajanja SOS-a kao međunarodnog znaka za pomoć.
Slavni Titanik, koji je udario u ledeni breg 1912. godine, naizmenično je slao preko radija signale SOS i CQD.
Vremenom je signal CQD izumro, a SOS je postao univerzalno prihvaćen, piše istorijskizabavnik.rs.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
