Foto: Iz lične arhive„Svuda sam tražio grad iz snova i najzad ga našao u Rondi“, napisao je Rilke, koji je lutao po Španiji u potrazi za inspiracijom.
Otišao je iz „grada snova“ sa pregrštom novih stihova.
Drugi posetilac, Hemingvej, doživeo je ovaj grad sa pomešanim osećanjem: „Ronda ima sve što biste mogli da poželite: romantično okruženje, divne kratke šetnje, dobro vino, divna jela od ribe, odličan hotel.“
Rilke je zaslužio spomenik u gradskom parku, sa uklesanim stihovima: „Iz ove reke, u dnu doline koja hvata sjaj/ rasparenog neba (i mene)/ od mene i svega jednu stvar/ načini, Gospode: od mene i osećanja.“
Ronda je grad na ogromnoj litici, koju je, nekim čudom, reka razdvojila, stvarajući kanjon dubok stotinak metara; zgrade vise na liticama.
Vrtoglavica koju izaziva dubina može se izbeći samo ako se pogled prenese na okolnu ravnicu i andaluzijske planine u daljini.
Grad je celina dva dela: La Ciudad je nekadašnji mavarski, a El Mercadillo je iz novog veka; povezani su moćnim mostom, građenim četrdeset godina, koji se uzverao niz obode klisure.
Položaj grada je dramatičan, a život ga je oplemenio.
On je tesno vezan za arenu za borbu sa bikovima, jednu od najstarijih, a autor ovih redova, koji je gledao koride u drugim arenama, smatra je i najlepšom u Španiji.
Izgrađena je u sklopu Kraljevske škole jahanja za plemiće; tu su se školovali i poslednji potomci Montezume.
U ovoj areni je formulisana korida koju danas poznajemo: umetnost tauromahije, nadmetanje bika i čoveka.
U malom muzeju Arene nalaze se rodoslovi toreadora, koji su proslavili Rondu, dinastija Romero i Ordonjez, kao i raskošna toreadorska odeća – za najčuvenijeg, Pedra Romera, odeću je dizajnirao Goja.
Slikar je odao priznanje slavi toreadora njegovim portretom, a koridi serijom slika pod nazivom „Tauromakija“.
Pikaso, koji ima seriju crteža pod istim naslovom, odužio se Areni u Rondi slikom za godišnji festival koride.
Pre početka koride, toreadori su se molili u maloj kapeli pred Bogorodicom, a u njoj se molila i Madona, koja je u Areni snimala spot za pesmu „Take A Bow“.
Još dva umetnika dobila su spomenike u Rondi.
Hemingvej je ovde izbliza skupljao građu za svoje romane i priče vezane za koridu.
Posthumno objavljen roman „Opasno leto“ bavi se suparništvom velikih toreadora, Antonija Ordonjeza i Luisa Domengina, njegovog zeta.
Orson Vels je gradu posvetio svoj epitaf: „Čovek ne pripada mestu u kome je rođen, nego mestu koje je odabrao da u njemu umre“; njegov pepeo pohranjen je u Rondi.
Kao i Rilke, i Borhes je osetio grad, u koji je došao gotovo slep.
U pesmi „Ronda“ opisuje ga, podsećajući na nekadašnju moć islamskih osvajača kroz mavarsko nasleđe: „Ovde, u Rondi/ u osetljivoj poluseni slepila/ udubljena tišina dvorišta/ ispraznost jasmina/ i tihi žubor vode, prizivaju/ sećanja na pustinje.“
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
