Spasile život Užičanki

Dok se nesrećna sredovečna žena u polusvesnom stanju borila za svaki udah, njih dve su brzom medicinskom intervencijom uspele da joj ukažu prvu pomoć i povrate je u život.

Srećnom kraju i uspešnoj intervenciji , međutim, prethodila je prava drama. Tek što su zakoračile na stanični peron, sa namerom da sačekaju autobus do kuće, čule su panični glas muškarca koji je tražio pomoć za ženu koja umire. Anđela i Minela nisu oklevale. Pritrčale su svojoj prvoj pacijentkinji , prebirajući pitanja po glavi : hoćemo li umeti da pomognemo, šta ako žena umre, kako da dobijemo na vremenu bar dok sanitet ne dođe…

– Naše dileme su kratko trajale jer je ženi na klupi, okrenutoj sa strane, glavom spuštenom ka zemlji, u veoma lošem stanju valjalo pomoći. Pitala sam je šta je muči, a ona je samo prstom najpre pokazala na vrat, a zatim u usta. Gotovo da nije disala. Shvatile smo da ima gušenje i da ne može da progovori. Strah nas je obe obuzeo, ali smo bile svesne da je u tom trenutku njen život u našim rukama. Rekle smo joj da ne paniči, podigle je, raskomotile i namestile u polusedeći položaj. Onako kako smo učile da se opušta grudni mišić i dolazi do vazduha. Uplašena žena je tiho izustila „umirem“. A onda sam se i ja uplašila, unezvereno gledajući ima li vozila hitne pomoći – priča Anđela, šokirana jer je u jednom trenutku perifernim vidom primetila da se ljudi na stanici i nisu puno potresli ovim prizorom dok su ona i njena drugarica, pokušavale ženi da spasu život. Jedni su nemo gledali šta one rade bez namere da pomognu, a drugi čak zabavljali mobilnim telefonima kao da ih ne dotiče to što neko može da umre. A onda se desilo čudo.

– Žena je ubrzo nakon naše intervencije došla do daha i zaplakala. Kazala sam joj da je sve u redu, da ne paniči, kako bih joj psihološki pomogla i ubedila je da je u sigurnim rukama. A duboko u sebi , sama sam premrla od straha. Na sreću, naša prva intervencija u životu bila je uspešna – kaže za naš list hrabra i plemenita srednjoškolka. Anđela i njena drugarica iz klupe su , nakon ukazane pomoći, Užičanku smestile u taksi vozilo, jer je hitna pomoć kasnila, i od svog džeparca platile prevoz.

Anđela je suviše mlada da bi se skorih dana zaklela Hipokratu, ali je pokazala dovoljno hrabrosti, znanja i veštine da učini nešto što niko drugi u tom trenutku nije hteo ili nije umeo. Mlada Novovarošanka je sa najvišom ocenom položila i test iz humanosti . Zato je ponos svojih roditelja i porodice, ali i rodnog grada. Anđelinu humanost prepoznala je i Opština Nova Varoš , koja joj je za ovaj podvig dodelila najviše opštinsko priznanje.