Spavanje kao najbolji vid detoksikacije

Dve trećine odraslih osoba u razvijenim državama ne uspeva noću da spava preporučenih 8 sati, kaže profesor neuronauke i psihologije,ujedno i direktor Laboratorije za proučavanje spavanja dr Metju Voker u knizi „Zašto spavamo?“

Stalno spavanje manje od 6 sati noću ima loš uticaj na vas imuni sistem, a manjak sna može biti jedan od uzroka Alchajmerove bolesti.

Premalo spavanja može remetiti nivo šećera u krvi a i povećava koncentraciju hormona gladi (grelina), a istovremeno onemogućava rad hormona sitosti (leptina). Tako da ukoliko malo spavate, iako ste siti, želite još da jedete.

Interesantno je da ukoliko ste na dijeti, a ne spavate dovoljno, vas trud je uzaludan. Jedino šta možete izgubiti su mišići, a ne višak kilograma.

Spavanje treba da bude na dnu piramide ako posmatramo san, ishranu i trening. Ako san nije dobar ni pravilna ishrana i trening neće biti delotvorni.

Manjak sna dovodi do lošeg kvaliteta života i kratkog životnog veka. Spavanje je nešto najbolje što možete da učinite za sebe kako biste obnovili mozak i telesno zdravlje. Ne postoji ni jedan organ u telu ili proces u mozgu koji nije poboljšan spavanjem ili ozbiljno ugrožen ukoliko ono izostaje.

Takođe, pre nego što krenete na rigorozne dijete i vežbanje, prvo se posvetite higijeni spavanja. Obratite pažnju na to kako i koliko spavate. Ako ste naspavani lakše ćete da pratite bilo koji režim ishrane i fizičke aktivnosti.

Preporuke za dobar san

Ukoliko želite da unaredite kvalitet sna, potrudite se da smanjite upotrebu kofeina i nikotina jer je potrebno čak osam sati da njihovo dejstvo nestane. Poslednju kafu u danu popijte osam sati pre odlaska na spavanje.
Soba u kojoj spavate treba da bude mračna, telefoni i tehnika treba da budu pogašeni da se hormon sna- melatonin ne bi remetio. Takođe soba u kojoj spavate ne treba da bude pretopla, tako da je dobro provetrite.

Poslušajte još saveta Metjua Vokera u Huberman Lab Podcastu.