Split (2): Tajne Palate Karepić

Priča se da je sa Hasanom Barbarosom delio ne samo žene iz harema nego i osušeni duvan iz sanduka koji mu je uz nekoliko desetina živih strukova te čudne biljke doneo na poklon. Možemo nagađati da je to bilo 1586, 1587, 1588, jer je drugih godina Frensis Drejk bio na pohodima po celom svetu , oplovivši zemljinu kuglu, ne jedan put.

Poznato je da su Turci uživanje duvana (koje je u njihovo carstvo prvi doneo Alonso De Ohieda ili Dragan od Ohrida što je predmet jedne druge priče) masovno prihvatili dolaskom sa izgnanim Jevrejima i muslimanima sa Iberijskog poluostrva, čija su iseljavanja počela 1526., zabranom islama i judaizma u Španiji. Učestala su 1567. kad je ukazom kralja Filipa I ukinuto spominjanje i čuvanje bilo kakvih relikvija, da bi 350.000 ljudi ukazom Filipa III o izgnanstvu 1609, krenulo na dugi put Mediteranom, od Maroka ,Tunisa, Alžira, Libije , Egipta, Sirije do Osmanskog carstva koje im je širom ortvorilo vrata). Zna se, takođe, da su uživanje duvana do 1600. godine, Turci strogo kažnjavali.

Spalatum ili današnji Split najveći grad u Dalmaciji ima istoriju (desetotomnu rekao bi akademik Medaković). Ono što mene fascinira jeste da se na Pijaci ili Narodnom trgu, kako se sada zove, pored Gradske većnice a preko puta Gradske kavane nalazi Palata Karepić. „Na mestu koje je nekada bilo prvo naseljeno van zidova Dioklecijanove palate, kada je grad počeo da se širi u 13. veku sačuvana je Gradska većnica koja je povezana sa renesansnom palatom porodice Karepić. Karepić je bila plemićka porodica koja se iz Trogira početkom 14. veka preselila u Split. Najstariji delovi palate ukazuju na postojanje prvobitne romaničke kuće koja je prepravljena u gotičkom stilu,postoji gotički grb porodice, a današnji izgled je dobila u 16. veku kada je u njoj živeo poslednji potomak, kanonik Karepić.“

Iza porodičnog grba, prozori na drugom katu kriju prostore kluba Mareva, čiji članovi preferiraju hedonizam u meri i uživaju u retkim cigarama i kvalitetnim pićima u druženju koje uvek iznedri , pored zdravog humora, neku od dobrih priča o ljudima, mestima, spizi – ali svakako tradiciji svoga kraja, porodičnih tajnih recepata retkih jela i kolača , i katkad, kada se među njima nađe neko kao ja, prisete samo lepih momenata , kao što je to ovom prilikom govorio Željko Jerkov legenda Evropske košarke: „Služio sam vojsku u Čačku i trenirao sa košarkašima Borca. Nisam imao osećaj da sam u vojsci, a u košarkaški tim naše vojne pošte uveo sam Crnogorskog premijer ministra , Mila Đukanovića. Nisam mogao proći ulicom a da mi ljudi ne ukažu poštovanje i kažu lepu reč.“

Iz knjige u pripremi „Čudesna platna“