Srbija (1): Ariljski stub kulture

Veoma očuvane freske od kojih su neke veoma poznate, kao Plavi Anđeo o kome je pevao ukleti srpski pesnik Branko Miljković, ali o kome ne bih ovom prilikom.

O ktitorskoj fresci sam sačuvao jednu belešku koja govori o Katalini. Žena koja stoji sa desne strane kralja Dragutina Nemanjića na ktitorskoj fresci ariljske crkve zove se Katalina.

Mađarica je i kraljevskog je roda. Nije tako poznata kao Simonida, ali je ono što se o njoj zna vrlo interesantno. Ne zna se mnogo i iz njenih očiju se ne može ništa pročitati. Iskopali su ih. Međutim, ruke nisu dirali.

Ali, treba li dirati u njenu sudbinu? I preturati po jednoj možda nesrećnoj i neshvaćenoj prirodi, a opet, zar joj nije bilo toplo među tim moćnim i osećanjima bogatim ljudima. I u tim šumama – „gde bi elen u gori i riba u vodi“…

Mislim, opet, da je bila neka nesrećnica, da je rasipala tugu, a ne radost, zar bi je ponosni Nemanjići stavili sebi uz bok, kao kraljicu i vladarku vrednu i dužnu poštovanja.

Zar se njena radost suživotu i privrženosti čoveku ne vidi na njenom licu, ali i na licima tih ratnika, neimara i pesnika…?

Nije li Dorotej leonovao istim ovim prostorima neku stotinu godina kasnije?

Ne znam koliko je znan podatak da je Sveti Ahilije došao u ove krajeve iz Larise u IV veku.

Verovatno se zna da je kralj Dragutin, ktitor crkve koja nosi ime po ovom svecu, imao dva sina od kojih se mlađi, Urošic, razboleo i upokojio u samoj crkvi. Stariji sin Vladimir je trebalo da nasledi oca, ali stric Milutin je pogazio reč koju je dao svom bratu kada mu je ovaj predao presto posle pada sa konja. Još jedan podatak je tu, makar za mene bio interesantan.

Dragutin se zamonašio i odrekao bračne postelje, mada mu je Katalina ostala verna i odana do poslednjeg dana. Kada je umro, ispod kaluđerske odežde našli su težinovu košulju opasanu užetom od slame koji se bio urezao u meso… To je govorilo da ju godinama nije skidao, iz samo njemu znanih razloga…