Srbija bi do kraja ovog veka mogla da ostane bez najmanje četiri vrste drveća

Hrast kitnjak, evropska jela, smrča i bukva su među vrstama koje bi zbog klimatskih promena krajem ovog veka mogle da izgube većinu svojih staništa u Srbiji. Duži sušni periodi, kratkotrajne ali intenzivnije padavine i učestaliji toplotni talasi ne odgovaraju mnogim vrstama i povećavaju ranjivost šumskih ekosistema u Srbiji, ali i širom planete, čineći ih podložnijim požarima i invazijama štetočina.

Izmenjeni klimatski uslovi predstavljaju problem za mnoge šumske vrste, a posebno su ranjive one koje imaju usku ekološku valencu u odnosu na temperaturu i vlažnost, odnosno one koje najbolje uspevaju samo u uskom rasponu optimalnih temperatura i padavina.

Da li će hrastove šume opstati u Srbiji?

Predstojeća istraživanja bi tek trebalo da daju precizniji odgovor o tome kolika je šansa da zdrave hrastove šume krase Srbiju početkom sledećeg veka. Dosadašnja istraživanja su podrazumevala preklapanje podatka o arealima (mestima rasprostranjenja) značajnijih vrsta (hrastova kitnjaka, lužnjaka, cera, sladuna, evropske bukve i sl) sa različitm klimatskim scenarijima. Ako se posmatra A2 klimatski scenario, po kome će temperatura u Srbiji porasti za 3,8°C do kraja veka, današnja staništa cera i kitnjaka će biti do te mere izmenjena da će se oni naći van ekološke niše koju su imali tokom 20. veka. To znači da nijedan cer i kitnjak u Srbiji u 20. veku nije osetio klimatske uslove koji ga po A2 scenariju očekuju krajem 21. veka.

Hrast lužnjak se izdvaja kao vrsta koja će biti posebno ugrožena u Srbiji, jer su za njegov rast važni vlažnost i podzemne vode, čiji pad nivoa je već zabeležen u proteklim godinama. Takođe, njegova staništa su nizijski predeli koji su prema projekcijama podložniji sušenju i većem porastu temperature. Sa druge strane, pretpostavlja se da će sladun u Srbiji imati najviše uspeha u borbi protiv klimatskih promena u odnosu na sve vrste hrastova trenutno zastupljenih u našoj zemlji.

Koliko su ugrožene ostale vrste u Srbiji?

Evropska jela, smrča i bukva dele sudbinu cera i kitnjaka u Srbiji. Uslovi na njihovom staništu će biti izmenjeni do te mere da će se jedinke po prvi put suočiti sa takvom klimom. Sa druge strane se očekuje da crni i beli bor opstanu jer su vrste koje dobro podnose sušne periode. Kao i kod svih četinarskih vrsta, njihovi listovi su smanjeni do nivoa iglice kako bi umanjili transpiraciju (odavanje vode preko površine lista) i time opstali u uslovim fizičke ili fiziološke suše.

Vrste koje nastanjuju vlažna i močvarna staništa su posebno ugrožene. Na prostoru Specijalnog rezervata prirode Zasavica u šumskim zajednicama hrasta lužnjaka sa jasenom primećuju se panjevi lužnjaka prečnika od jednog metra što ukazuje na to da je ova vrsta nekada bila brojnija, dok danas u spratu dvreća dominira jasen.

Radi boljeg razumevanja ponašanja vrsta u ovom području analizirane su projekcije prema A1B i A2 klimatskom scenariju prema kojima se predviđa postojanje dugog i intenzivnog sušnog perioda od aprila do oktobra i povećanje padavina u zimskom periodu.

U istraživanju šumskih zajednica Zasavice zaključuje se da će vrste lako podnositi povećanje temperatura tokom godine, ali će sa druge strane veoma teško podnositi sušan period u letnjim mesecima koji će uticati na smanjenje nivoa površinskih voda koji je glavni činilac vlažnih staništa. Prepostavlja se da će bar pet biljaka napustiti ovo stanište, među kojima je i siva vrba što će otvoriti prostor za ulazak invazivnih vrsta.

U kakvim sve uslovima mogu da opstaju hrastovi?

Da bi bolje razumeli mogućnost opstanka hrastovih šuma, naučnici ne samo da prate njihovo ponašanje tokom ekstremnih događaja (npr. suša) već ih i veštački izlažu različitim uslovima, a onda proglašavaju vrste pobednicima ili gubitnicima u borbi protiv klimatskih promena. U ovim istraživanja značajna su i iskustva ‘veštačke migracije’ pojedinih vrsta.

Kako su Evropljani osvajali druge kontinente širili su svoje običaje i kulturu, ali su i prihvatali ono što im se dopadalo kod lokalnog stanovništa. Tako im je poznato drveće nedostajalo u novoosvojenim predelima, pa su sadili vrste koje su karakteristične za evropski kontinent. Isto tako su donosili kući vrste koje su im bile posebno lepe i interesantne. Mnoge biljke nove uslove nisu mogle da podnesu, ali one koje su uspele danas predstavljaju odličan poligon za naučnike za procenu ponašanja vrsta u drugačijim klimatskim uslovima.

Sprovedena je analiza godova hrasta kitnjaka i hrasta lužnjaka na prostoru južne Nemačke i severoistočne Italije gde se oni prirodno javljaju i Južne Afrike gde su uneti. Zaključeno je da je prirast u posmatranom periodu sličan na sva tri područja, čak je i veći u oblastima suvlje i toplije klime. Međutim reakcija na stresan sušan period se ispoljava tek dve ili tri godine kasnije. Uslovi u Južnoj Africi mogu biti sličnim onim koji će se po klimatskim scenarijama javiti u centralnoj Evropi. Ovo ukazuje da hrast kitnjak i lužnjak mogu biti vrste koje će opstati na prostoru Evrope i u slučaju značajnih promena klime.

Međutim, ne treba slepo prenositi obrasce ponašanja vrsta na različitim staništima. Pojedine vrste dobro podnose drugačije uslove ukoliko su na njih naviknute od samog početka života, dok su veoma osetljive kada dođe do promene u njihovom prirodnom staništu. Tako Pančićeva omorika uspeva u urbanim i zagađenim područjima, ali kada nastanu promene na području Tare ona gubi bitku.

Da li je moguće uočiti razliku u godišnjem porastu drveća zbog dosadašnje promene klime?

Kako su klimatske promene već osetne i imaju uticaj na šumske ekosisteme, naučnici prate zdravstveno stanje drveća koristeći tradicionalne metode ali i satelitske podatke a potom ih porede sa meteorološkim podacima. Naučnici iz Nemačke su na osnovu analize godova zaključili da su evropska bukva i hrast lužnjak beležili manji prirast u godinama kada je tokom juna i jula bilo manje padavina. Bukva je pokazala veću osetljivost i bio joj je potreban duži period za oporavak u odnosu na hrast.

Nažalost, upravo u severoistočnoj Nemačkoj se može očekivati manje padavina u letnjim mesecima zbog klimatskih promena. Zbog toga naučnici savetuju da je tamo bolje saditi hrast, nego bukvu. U ovom slučaju je hrast pobednik ali to ne znači da će mu biti lako da opstane u novonastalim uslovima. Čak, mnoga istraživanja pokazuju da hrast lužnjak nije tako dobar takmičar u borbi protiv klimatskih promena.

Kako naučnici još analiziraju izdržljivost drveća?

Naučnici iz Francuske i Švajcarske su sproveli trogodišnji eksperiment u kome su mlade sadnice tri vrste hrasta (lužnjak, kitnjak i crnika) izložili veštačkim klimatskim uslovima, a potom pratili ponašanje drveća (listanje, cvetanje, promena boje listova, odbacivanje listova i sl). Oni su povećavali temperaturu a smanjivali padavine, a potom i zaključili da veliki negativan uticaj na opstanak mladica ima povećana temperatura. Isto istraživanje je pokazalo da mlade sadnice imaju raznovrsnu reakciju na promene u temperaturi i padavinama i da je zbog toga teško oceniti koliki će biti negativan uticaj klimatskih promena na šumske ekosisteme.

Koji hrastovi u naučnim kladionicama imaju najviše kvote da pobede klimatske promene?

Kao pobednici u borbi protiv klimatskih promena se mogu izdvojiti hrast crnika i medunac. U odnosu na lužnjak oni imaju manju negativnu reakciju na sušni period, a medunac razvija najdublje korenje od ova tri hrasta kada je izložen suši. I medunac i crnika uspevaju u uslovima mediteranske klime koja podrazumeva duga i suva leta pa ne čudi činjenica da će bolje podnositi klimatske uslove koji se do kraja veka mogu očekivati u Centralnoj Evropi. Čak hrast crnika nema listopad, već je večno zelen. Površina lista mu jeste redukovana u odnosu na druge hrastove, a režnjevi jedva primetni. Ovo je njegov odgovor na suv letnji period koji u borbi protiv klimatskih promena može biti „trojka u poslednjoj sekundi“.

Povećanje temperature, a smanjenje padavina u letnjim mesecima će narušiti osetljivi balans u šumskim ekosistemima u Srbiji. Vrste će pokrenuti sve svoje mehanizme u borbi protiv tako jakog neprijatelja ali bez hitnog zaustavljanja emisija gasova sa efektom staklene bašte i pomoći čoveka većina njih bitku neće uspeti da dobiju. Savremene klimatske promene se dešavaju prebrzo da bi šume mogle da im se prilagode ili pobegnu.

Izvor: Klima 101