Srbija četvrta na svetu po udelu uglja u proizvodnji struje

Srbija je četvrta na svetu po udelu uglja u proizvodnji električne energije, pokazuju podaci iz izveštaja Global Electricity Review oranizacije Ember, koji je objavljen u ponedeljak 29. marta.

Ispred Srbije se nalaze samo Indija, Južna Afrika i Mongolija, dok približan udeo uglja u proizvodnji struje kao i naša zemlja imaju Poljska i Kazahstan.

U 2020. godini je na globalnom nivou zabeležen pad proizvodnje električne energije iz uglja od skoro četiri što je najveći pad dosad, međutim u Izveštaju ističu da veliku ulogu u tom padu igra i nešto niža potražnja za strujom zbog posledica pandemije.

Primetan je trend da gotovo sve države u Evropi i Severnoj i Južnoj Americi ubrzano napuštaju ugalj kao energent, dok se porast potrošnje beleži u državama Azije, prvenstveno Kini i Indiji.

U isto vreme proizvodnja električne energije pomoću Sunca i vetra zabeležila je porast od 15 odsto čime su ova dva izvora dostigla 9,4 odsto u ukupnoj proizvodnji struje na svetskom nivou, piše Nemanja Milović za portal Klima101.rs.

To znači da su ova dva izvora energije praktično duplirala svoj udeo u poslednjih pet godina, tj. od potpisivanja Pariskog sporazuma.

Međutim iz organizacije Ember upozoravaju da bi svet morao mnogo brže da prelazi na korišćenje obnovljivih izvora ukoliko želi da globalno zagrevanje zadrži ispod 1,5 °C.

Nemačka i Velika Britanija predvode svet kada je u pitanju upotreba energije koja je dobijena pomoću Sunca i vetra, u ovim državama ova dva izvora učestvuju sa oko 30 odsto u ukupnoj proizvodnji struje.

Srbija u velikoj meri zaostaje u svetskim trendovima kada je u pitanju upotreba solarne i energije vetra, mada je u poslednje dve godine zabeležen rast proizvodnje struje pomoću vetra.

Pored uglja naša država se u najvećoj meri oslanja na hidroenergiju i struju koja se proizvodi u velikim hidrocentralama.

Srbija ima veliki potencijal za korišćenje solarne i energije vetra i ukoliko bi fokus stavila na proširivanje tih kapaciteta, umesto na izgradnju novih termoelektrana na ugalj, naša država bi mogla znatno da se približi razvijenim državama kada je u pitanju upotreba obnovljivih izvora energije.

Pored toga što doprinosi klimatskim promenama sagorevanje uglja u velikoj meri nepovoljno utiče i na zagađenje vazduha.

Novo istraživanje Harvarda pokazalo je da na godišnjem nivou od posledica zagađenja vazduha izazvanog fosilnim gorivima umire više od osam i po miliona ljudi.

Tekst preuzet sa portala Klima101.rs.