Srbija: Diana, senke starih imperija

Od Vinče, Viminacijuma preko Lepenskog Vira stižemo na manje poznat lokalitet, koji je nezasluženo skrajnut, utvrđeni grad Dianu.

Kada smo prišli izašao je zbunjeni čuvar, jer nije navikao da ovde svraćaju znatiželjni turisti. Urastla u travu na obali Dunava u Karatašu, ispod same hidroelektrane Đerdap I tvrđava je podignuta kao jedna od baza za Dačke ratove i obezbeđivanje plovidbe rekom.

Prvobitno je podignuta krajem prvog veka u vreme vladavine cara Avgusta i Tiberija da označi granicu Rimskog carstva.

Modernu će podići Trajan kao bitno uporište za osvajanje Dakije. Spoljni zidovi pokazuju ozbiljnost starih ratnika u namerama ka daljoj ekspanziji.

Unutrašnji deo je dosta ruiniran ali je jasno vidljiv civilizacijski napredak. Solidno očuvana terakota otkriva da je postojalo podneo grejanje u samoj utvrdi.

Uz velike probleme i gubitke Trajan je uspeo da savlada Dačane, a sama Diana nije imala puno sreće u nastavku istorije. Goti su je prilikom svog pohoda na Balkan delimično spalili 378. godine, nakon čega je obnovljena kao jedna od zaštitnih carskih utvrda na od upada varvara.

Huni je 443. godine ponovo uništavaju. U sklopu velikih osvajanja i obezbeđenja prostora Vizantije koja su preduzeta za vladavine Justinijana, ponovo je obnovljena početkom VI veka.

Konačni slom je doživela 596. godine tokom napada naših predaka Slovena u sadejstvu sa Avarima u okupiranju Balkanskog poluostrva.

Tužna istorija nastavljena je i u savremenim vremenima kada na scenu stupaju „moderni“ Avari i pustoše noću arheološke artefakte koji su prodavani van granica kolekcionarima. Ipak zakasnelom zaštitom sačuvan je deo vrednih stvari koje sada krase vitrine muzeja u Kladovu.

Pošto je arheološko nalazište od izuzetnog značaja, pod zaštitom je države a postoji nada da će biti restaurirano i tako vratiti stari sjaj koji zaslužuje. Sada nije atraktivno i ne privlači pažnju koju zaslužuje.

Tu se završio put od Vinče koja nikada nije ratovala već je uživala u blagodetima trgovine i „komunizmu“ Evropskog neolita do ratničke istorije, koja krvlju okupanim zidinama i danas izgleda daje „dobar“ primer savremenim vladarima.