Srbija – jedna od vrućih tačaka klimatskih promena

Trenutno rukovodi projektom pod nazivom Integrisani sistem agrometeoroloških prognoza, koji finansira Fond za nauku, a čiji je cilj kreiranje dugoročnih prognoza specifično za poljoprivrednike koje bi im pomogle da procene da li je potrebno da tokom sezone vegetacije preduzmu mere kako bi obezbedili kvalitet i visinu prihoda.

Često čujemo da su na teritoriji Srbije, više nego u mnogim delovima Evrope, vidljive posledice klimatskih promena. Ono što i osobe koje se ne bave naukom primećuju jeste da poslednjih decenija imamo blaže zime, a toplija leta, dok jesen i proleće nekad jedva da osetimo. No, šta je to zbog čega su te promene ovde vidljivije, u odnosu na neke druge regione i šta je pretnja koja bi mogla nas više da pogodi nego severnije delove kontinenta?

Srbija pripada jednoj od tzv. vrućih tačaka klimatskih promena. To su mesta na planeti koja se zagrevaju više od globalnog proseka. Zbog većeg zagrevanja imamo češću pojavu toplih ekstrema, suša, ali i intenzivnih padavina. Klimatske projekcije predviđaju da će se godišnja količina padavina u severnoj i centralnoj Evropi povećati, a u Mediteranu smanjiti i granica između ta dve oblasti prolazi upravo kroz našu državu.

Tako bi godišnja količina padavina u Vojvodini mogla da se nešto uveća, dok ostatak Srbije očekuje smanjenje padavina, naročito tokom letnje sezone i naročito na jugu i jugiostoku države. Zbog toga će Srbiju češće pogađati suše, visoke temperature tokom leta u odnosu na severniji deo Evrope, a biće i povećana opasnost od šumskih požara. Naši problemi će biti sličniji onima u mediteranskim zemljama, ali ćemo recimo deliti rizik od poplava sa centralnom Evropom.

Da li poljoprivrednici u Srbiji već osećaju posledice klimatskih promena, toplotne ekstreme i česte nepogode, kako se one odražavaju na prinose?

Da, poljoprivreda je već sada jedna od najugroženijih grana privrede kod nas jer visina i kvalitet prinosa direktno zavise od vremenskih uslova u toku proizvodne godine. Kod nas najveće štete poljoprivredi nanosi suša, koja nepovoljno utiče na većinu poljoprivrednih kultura i u ekstremnim slučajevima može da smanji prinose ratarskih kultura i do 50%. Gubici poljoprivredne proizvodnje u takvim godinama mogu da premaše i 2 milijarde dolara, kao što je bio slučaj 2012. godine.

Sa druge strane, nepovoljne su i velike količine padavina, naročito onih intenzivnih, koje doprinose eroziji zemlijšta, a vlažni uslovi pogoduju i razvoju mnogih biljnih bolesti. U voćarstvu je posebno opasan kasni prolećni mraz koji se neretko javi nakon što voćke procvetaju. Svake dve do tri godine imamo gubitke skoro celokupnog prinosa kajsije koja najranije cveta, ali su zbog toplijih zima sve ugroženije i voćne vrste i sorte koje kasnije cvetaju. Pored nabrojanog, značajne štete nanose i oluje sa jakim vetrom i gradom koje mogu fizički oštetiti plodove ili celu biljku, visoke letnje temperature koje stvaraju ožegotine, ali i usporavaju proces sazrevanja, kao i sve češća pojava biljnih bolesti.

Da li ćemo u Srbiji u budućnosti uzgajati neke mediteranske vrste, ako se ovaj trend nastavi?

Sa obzirom na to da se naša klima polako transformiše ka mediteranskoj, u budućnosti bismo zaista mogli da gajimo i neke voćke koje se gaje u okolnim, mediteranskim državama. Smokve su se recimo već prilično odomaćile kod nas, ima i pokušaja gajenja kivija, limuna, čak i banana, ali iz hobija i radoznalosti.

Intervju u celosti čitajte na portalu Klima101.rs.