Srbija: Kuda za praznik pomirenja…

Tada su se u specijalnom vagonu koji je pripadao francuskom maršalu Ferdinandu Fošu, sastali predstavnici sila Antante s jedne i Nemačke i Austrije sa druge strane i potpisali obustavu vatre, tako praktično okončavši Veliki rat.

Od 2012. godine ovaj praznik se u Srbiji obeležava jednim neradnim danom, a i osnovci mu se raduju, jer im od tog datuma počinje kratki novembarski raspust.

Ove godine 11. novembar „pada“ u sredu, pa su tako naše turističke agencije svoje ponude usmerile na period 11 – 15. 11. a u nedostatku više mogućnosti i šire lepeze opcija usled pandemije, reklamiraju i nude turističke aranžmane koji bi se mogli nazvati „kojekude po Srbiji i Istanbul“.

Da pojasnimo, ponuda obuhvata najkvalitetnije hotelske i privatne smeštaje na našim najlepšim planinama kao što su Kopaonik, Zlatibor, Rtanj, Stara planina, kao i odmor u luksuznim termalnim objektima na Fruškoj gori i Aranđelovcu.

Svaki od hotelskih i termalnih kompleksa izbacio je specijalne ponude za sledeći produženi vikend.

Valjalo bi to detaljno proveriti na sajtovima naših turoperatera.

I naravno Istanbul.

Čuveni grad na Bosforu postao je neuporedivo najpopularnija (i nažalost jedina) evropska metropola koju trenutno nude (s promenljivim uspehom) bezmalo sve turističke agencije u Srbiji i regionu.

U članku od pre nekoliko nedelja napisali smo da su naši termalni centri počeli doživljavati uspešnu reinkarnaciju i da su na mnogim domaćim destinacijama izrasli sasvim novi, moderni objekti, a na nekim drugim su obnovljeni i modernizovani stari hoteli i banjska lečilišta, tako da će i za ovaj praznik ponuda srpskih hotelijera biti široka i dobra.

Koliko će se korisnicima usluga svideti cene, to je drugo pitanje.

Ako bi mi trebali birati, zaputili bismo se na more, u Hurgadu ili na Kipar, ali pitanje je koliko zainteresovani putnici imaju slobodnih dana, a i oni (dani) su se ozbiljno skratili, novembar je.

Ono što primećujemo je da mnogima ova korona počinje strašno da ide na živce.

Najviše zbog toga što joj se ne nazire kraj.

Veoma je teško zadržati osmeh na licu kada radite u turizmu, makar i poslovni.

Zato bi turizam takođe mogao prihvatiti simbol dolazećeg praznika.

Dan primirja u Prvom svetskom ratu koji proslavljamo slobodnim danom, u Srbiji je predstavljen simbolom cveta po imenu Natalijina Ramonda.

Ova biljka sa lepim lila cvetovima raste samo u Srbiji, Makedoniji i severnim delovima Grčke.

Zovu je „čudesni cvet feniks“.

Biljka je poznata po tome što će iako sasvim sasušena, ponovo oživeti i procvetati kada se dobro zalije vodom.

Natalija Ramonda bi bila odličan zaštitni znak ne samo za turističku bratiju Srbije, možda bi je valjalo iskoristiti za simbol još nekih segmenata našeg uvelog društva.

Godilo bi nam da verujemo da će nas nekoliko blagotvornih kapi ponovo vratiti u normalan život poput „puj pike ne važi“.

Možda će to učiniti kapi vakcine?

Videćemo šta na to ima da kaže krizni štab. U svakom slučaju, srećan praznik!