Srbija na drugom mestu po stopi umiranja od raka dojke u Evropi

„Iako se o opcijama lečenja, prognozama, statistikama govori više nego ikada radnije, rak dojke je i dalje jedna od najsmrtonosnijih bolesti među ženama u Srbiji. U našoj zemlji se godišnje dijagnostikuje oko 4.500 novih slučajeva karcinoma dojke, ranog i metastatskog. Sa 1.600 umrlih pacijentkinja svake godine, Srbija je na drugom mestu u Evropi po stopi umiranja, iako se nalazi među zemljama srednjeg rizika po obolevanju od raka dojke. Razlozi za to su višestruki: nedovoljna svest o značaju redovnih pregleda, kasna dijagnostika, ali i nedostupnost inovativnih terapija”, poručeno je danas na konferenciji za medije povodom obeležavanja Međunarodnog meseca borbe protiv raka dojke.

Konferenciji za medije prethodio je performans tri žene koje su stajale na bini, od kojih su dve bile zaklonjene panelima – simbolizujući tako dve trećine žene sa metastatskim karcinom koje i dalje nemaju pristup inovativnim terapijama za karcinom dojke i nevidljive su za zdravstveni sistem naše zemlje.

Viši naučni saradnik, dr sci med. Ivana Božović, načelnica dnevne bolnice na Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije pojašnjava da karcinom dojke nije jedna bolest, već skup bolesti različitog kliničkog ponašanja, prognoze i toka bolesti, a to saznanje dovelo je do razvoja posebnih grupa lekova „Hormon receptor pozitivni karcinom dojke najčešći je podtip karcinoma dojke i u ranom i u metatstaskom karcinomu, ali može se dugo i uspešno lečiti ukoliko su na raspolaganju efikasni lekovi poput inovativnih lekova.

U tom smislu, savremena medicina postigla je značajan pomak – inovativne terapije su rezultat desetogodišnjeg istraživanja, i uz pomoć njih se produžava život, održava njegov kvalitet, i odlaže primena hemioterapije u lečenju metastatskog karcinoma dojke.“ kaže dr Božović.

Iako je inovativna terapija za metastatski karcinom dojke dostupna pacijentkinjama sa HER2+ karcinomom dojke, koji se javlja u oko 20 odsto slučajeva, inovativne terapije su i dalje nedostupne za čak 70 odsto pacijentkinja sa HER2- i HR+ metastatskim karcinomom, odnosno – za dve trećine žena u Srbiji, dok za 10 odsto žena sa trostruko negativnim kancerom dojke ne postoji ciljana terapija.

Zbog toga je udruženje Ženski centar Milica uz podršku Stručnog veća koga čine vrhunski onkolozi iz četiri tercijalne ustanove u Srbiji – dr sci. med. Marijana Milović-Kovačević sa Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, prof. dr Lazar Popović, sa Instituta za onkologiju Vojvodine, dr med. sci. Jasmina Nedović iz Kliničkog centra Kragujevac i ass. dr sci. med. Ana Cvetanović sa Kliničkog centra Niš, predalo Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje Inicijativu za uvođenje inovativnih terapija za lečenje žena sa ovim podtipom metastatskog karcinoma na listu lekova koje se izdaju na teret obaveznog zdravstvenog osiguranja.

Vesna Bondžić, predsednica ovog udruženja napominje da je zahvaljujući razumevanju Ministarstva zdravlja Republike Srbije i Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje prošle godine uvedena terapija kojom je pokrivena trećina žena obolelih od metastatskog karcinoma.

„Nadamo se da će i ovoga puta biti razumevanja za uvođenje inovativnih terapija (CDK4/6inhibitori) kojim bismo značajno poboljšali ishode lečenja i kvalitet života i za preostalih dve trećine pacijentkinja koje jedine u regionu nisu pokrivene inovativnom terapijom. Tako bi i ove žene ostvarile svoje pravo na kvalitetno lečenje i imale mogućnost da kvalitetno provedu vreme sa svojim najdražima“ kaže Vesna i konferenciju zaključuje rečima da je ova inovativna terapija dostupna svim pacijentkinjama u Albaniji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Sloveniji, ali i u ostatku Evrope.

Metastatski karcinom dojke u brojkama

Čak 1 od 3 žene sa ranim karcinomom oboli od metastatskog raka dojke 45 je prosečan broj godina kada žene obole od ovog karcinoma 77 odsto pacijentkinja je u braku, a 60 odsto je manji prihod porodice nakon metastaziranja karcinoma.

Oko 75 odsto pacijentkinja je nakon dijagnoze bilo prinuđeno da promeni vrstu poslovnog angažmana. 70 odsto pacijentkinja je doživelo stres usled nepovoljne finansijske situacije izazvane promenom posla.