Srbija u evropskom vrhu po procentu gojazne dece do 2030.

Ovo su podaci objavljeni u Svetskom atlasu gojaznosti, koji priprema Međunarodna federacija za gojaznost povodom 4. marta – Svetskog dana gojaznosti.

Ista publikacija pokazuje da kada se pogledaju posledice koje gojaznost nosi, kao i spremnost zdravstvenog sistema da izađe na kraju sa ovim problemom, Srbija se nalazi među najlošije ocenjenim državama Evrope.

Da bi izračunali posledice gojaznosti, autori su koristili parametar koji predstavlja kombinaciju broja godina koje osoba provede narušenog zdravlja i broja godina koje su izgubljene zbog prerane smrti usled gojaznosti (DALYs).

Sa 5,587 izgubljenih godina na 100,000 stanovnika Srbija je u evropskom vrhu, iza Bugarske, Ukrajine, Severne Makedonije i Gruzije.

Srbija je takođe ocenjena kao najgore pripremljena da se izbori sa problemom gojaznosti u Evropi.

Ova ocena napravljena je na osnovu nekoliko elemenata – kolika je pokrivenost zdravstvenom zaštitom, koliki je udeo prevremenih smrti od hroničnih bolesti u ukupnom broju svih smrti od hroničnih bolesti (u Srbiji je 30 odsto), zatim dostupnost nege za hronične bolesti nastale zbog gojaznosti, kao i postojanje nacionalne politike u vezi sa problemom hroničnih bolesti.

Iako je u Evropi loše pozicionirana, kada se ovi faktori sagledaju na svetskom nivou, Srbija nije među najgorima već je u sredini.

Prema procenama koje se iznose u publikaciji u Srbiji će do 2030. godine živeti 916,000 gojaznih muškaraca i 930,000 gojaznih žena. To znači da će skoro 28 odsto celokupne odrasle populacije imati problema sa gojaznošću.

Očekuje se takođe da broj dece od pet do devet godina koja su gojazna bude skoro 86,000 dok bi broj gojazne dece od deset do 19 godina trebalo da bude malo preko 130,000. Sa očekivanih 18 odsto dece (od pet do 19 godina) koja će biti gojazna 2030, Srbija će se prema ovim procenama naći u evropskom vrhu iza Mađarske, Turske i Hrvatske.

Atlas gojaznosti inače beleži da će preko jedne milijarde ljudi u svetu biti gojazno do 2030. godine, a trenutno nijedna država nije na putu da dostigne cilj koji je Svetska zdravstvena organizacija postavila za 2025. godinu u vezi sa stopom gojaznosti.

Kako se navodi, jedna od pet žena i jedan od sedam muškaraca imaće indeks telesne mase jednak ili veći od 30 kg/m2.

Indeks telesne mase dobija se kada se težina u kilogramima podeli sa visinom u metrima. Ako je dobijeni broj jednak ili veći od 30, osoba se smatra gojaznom.

Trenutno najveći broj gojaznih ljudi živi u zemljama sa niskim i srednjim prihodima. Slična situacija biće i u budućnosti.

Među bogatim zemljama očekuje se da najveći procenat gojaznih do 2030. živi  u Americi (47 odsto), odnosno Australiji i Kanadi (39 odsto).

U Evropi bi prema ovim procenama 2030. godine oko jedne trećine stanovnika trebalo da ima problema sa prekomernom težinom, što je nešto više od procena za Srbiju.

Kako se navodi očekuje se da Turska ima najveći udeo gojaznih žena (50 odsto), a Malta gojaznih muškaraca (37 odsto).

Pored toga što će gojaznost biti sve češća među odraslom populacijom isti scenario može da se očekuje i među decom.

U ovom trenutku 72 miliona dece uzrasta od pet do devet godina je gojazno a do 2030. taj broj će biti 104 miliona. U uzrastu od deset do 19 godina, ima 87 miliona gojazne dece što će se u narednih desetak godina povećati na čak 151 milion.

Gojazanost povećava rizik od mnogih hroničnih bolesti kao što su dijabetes, kardiovaskularna obolenja i kancer.

Gojazne osobe suočavaju se i sa problemima u domenu mentalnog zdravlja a često su žrtve stigmatizacija i diskriminacije.

– Stigma povezana sa težinom jedna je od najčešćih oblika diskriminacije uz rasizam i seksizam…. Ona proizilazi iz široko rasprostranjenog pogrešnog shvatanja faktora koji utiču na gojaznost. Iako se često povezuje sa ishranom i fizičkom aktivnošću, gojaznost može imati veliki broj drugih uzroka uključujući genetske, psihološke, socioekonomske…. – navodi se u publikaciji