Srbija: Umetnost življenja u etno selu 1Foto: Gordan Gorunović

Selo Lipolist je na dvadesetak kilometara od Šapca, na putu prema Loznici, mnogi kažu s pravom nosi epitet najmirisnijeg.

Ruže se gaje decenijama, a danas se proizvodnjom bavi dvadesetak meštana.

Ovom prilikom nije ostala ni jedna sadnica za kupovinu, ali su neko rado poneli saksije lavande.

Ruže iz ovog sela prodaju se na tržištu Rusije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Makedonije, Mađarske i drugih zemalja, a stižu čak i u Holandiju.

Lipolist je pobratim sa holandskim mestom Lotum i učesnik projekta prekogranične saradnje „Rosis, Rosas, Rosarum“.

Pored toga u ovom selu se održava jedna od najautentičnijih manifestacija – „Ruže Lipolista“ koje postoje duže od 20 godina.

Etno selo Topalović je veoma interesantan i neobičan etno kompleks koji se sastoji od više objekata tradicionalne mačvanske gradnje koje je ova porodica preuredila za turističke potrebe i namene.

Na kapiji nas dočekuje osnivač i vlasnik etno sela Slobodan Topalović, slikar i učenik Milića od Mačve, kome je ovo svojevrsna i jedinstvena galerija slika.

Uređena je postavka starih kredenaca, predmeta za svakodnevnu upotrebu, mačvanski fijakeri, galerija slika i ikona i još mnogo toga što datira iz prošlih vremena.

Sastoji se od više objekata tradicionalne gradnje, kao što sadrži i jednu veliku kolekciju starih stvari i umetničkih slika koje su etnološke i prikazuju Srbiju, prošlost i običaje.

Tu je stara mačvanska soba koja je smeštena u ambar, star 170 godina, muzej starih ormana, sledeća je autentična trpezarija sa restoranom, fijakerima, čezama, taljigama i mnogim drugim stvarima.

Pošto je Mačva po tradiciji imala kolebe, na imanju nedaleko od Etno sela podignuta je koleba, gde će na imanju u šumi od dva hektara biti uzgajane mangulice.

Etno kompleks pruža usluge osveženja, obroka a sve u duhu mačvanske tradicionalne trpeze.

Deo putnika sedi u rustičnoj bašti uz kafu, ratluk ili domaće sokove, rakiju i vino. Nas nekolicina je sela za stolove u galeriji unutra zato što je junska kiša krenula ponovo.

U dvorištu životinje u sinergiji žive skladno i oseća se taj izgubljeni duh za kojim traga savremeno društvo.

Na pešačenju ka parkiranom autobusu dame su se „zalutale“ ka rasadniku pored. Magično lelujanje eteričnog mirisa prkosili su jesenjem šarmu.

Mnogo brže smo stigli nazad u Beograd jer iskusni vozač Toni poput Stenmarka savladava putanje ka cilju. Punih srca i duše nalazimo putanje ka domovima u očekivanju sledećeg putovanja.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari