Srčani udar, najčešći uzrok smrti u Srbiji: Zbog čega je naš glavni lek „neće mene“

Srčani udar  je vodeći uzrok smrtnosti u Srbiji.

Kardiovaskularne bolesti predstavljaju vodeći uzrok smrti širom sveta, uključujući i Srbiju, gde svake godine odnesu oko 56.000 života.

Gostujući u emisiji „Klinika Nazdravlje“ na RTS-u, prof. dr Dragan Simić, predsednik Udruženja kardiologa Srbije, istakao je da svi srčani bolesnici tokom letnjih vrućina treba da izbegavaju boravak na otvorenom što je više moguće, a kada moraju, da to čine kratko uz redovna rashlađivanja i uz obaveznu flašicu vode.

Profesor Simić takođe savetuje redovan kontakt sa lekarom, posebno zbog eventualnih promena ili prilagođavanja terapije, naročito kod pacijenata sa hipertenzijom, čije se stanje može menjati tokom leta.

Stres, genetika, povišene masnoće u krvi i srčani udar

„Srbija je među zemljama s najvišom stopom kardiovaskularnih bolesti. Evropsko udruženje kardiologa svrstalo nas je u grupu zemalja sa visokim rizikom,“ rekao je prof. Simić. On dodaje da je cilj identifikovati visokorizične pacijente kako bi se sprečio infarkt.

Visokorizični pacijenti su oni sa visokim krvnim pritiskom, pušači, gojazni, fizički neaktivni, sa povišenim masnoćama u krvi i izloženi čestom stresu. Genetički faktori takođe igraju značajnu ulogu.

Profesor naglašava da mnogi nisu svesni da imaju arteriosklerozu. Važno je redovno pratiti zdravstveno stanje nakon 35. ili 40. godine, što uključuje preglede kod kardiologa i brigu o načinu života.

Svaka nelagodnost u grudima može biti važan simptom

„Svaka nelagodnost u grudima, bilo kakav bol, gušenje, pečenje, stezanje, žarenje, nešto što ranije niste osetili, zahteva detaljan pregled. To ne treba ignorisati, a puno pacijenata to ignoriše,“ rekao je profesor Simić.

Udruženje kardiologa Srbije pokrenulo je inicijativu „Šta je važno za srce snažno“.

„Pokušavamo da napravimo javnu kampanju, stalno pričamo u medijima, sarađujemo sa udruženjima pacijenata, organizujemo kongrese i trudimo se da edukujemo narod. Planiramo da otvorimo nešto poput ‘Srbija Harthaus’, namenjeno informisanju pacijenata. Oni će moći da dolaze utorkom i petkom na časove, da se informišu i edukuju.

Nažalost, mnogi u Srbiji, kad čuju da je neko imao infarkt, kažu ‘neće mene’,“ zaključio je profesor Simić.

Na srčani udar utiču čak i emocije, kako smo ranije pisali.
Kratak period intenzivne ljutnje, nakon prisećanja na neki nemili događaj iz prošlosti, može veoma negativno da utiče na zdravlje krvnih sudova i poveća rizik od srčanog ili moždanog udara, navodi se u novom istraživanju Medicinskog centra Kolumbija univerziteta u Njujorku, javlja danas Žurnal američke asocijacije za bolesti srca.

„Osećanje besa, izazvanog sećenjem na preživljene neprijatnosti, utiče na suženje krvnih sudova i otežavanje protoka krvi. Iako naleti ovih negativnih emocija načešće traju samo nekoliko momenata, posledice po vaskularne organe se osećaju narednih četrdeset minuta“, kaže jedan od učesnika istraživanja, profesor Dajći Šimbo.

Šimbo dodaje da je poznato da vaskularni endotel, odnosno, sloj ćelija od kojih se sastoje unutrašnji zidovi arterija i vena na negativna osećanja reaguje sužavanjem krvnih sudova i otežavanjem protoka krvi.

Rezultati ovog naučnog projekta dobijeni su isptivanjem reakcije 280 odraslih osoba koje su u laboratorijskim uslovima bile izložene negativnim emocijama ljutnje, intenzivne tuge ili osećaju aksioznosti.
Da bi se postiglo stanje neutralnog osećaja, u odnosu na koje su vršena merenja, ispitanici su smireno brojali do 100 i tako bili dovedeni u stanje emotivnog mira. Oni su ovim intenzivnim osećanjima bili izloženi u vremenskim segmentima od po tri minuta, 40, 70 i 100 minuta.

Nakon preciznih merenja naučnici sa Kolumbija univerziteta došli su do zaključka da emocija ljutnje ima najveće negativne posledice po krvne sudove i da takav efekat traje celih 40 minuta nakon takvog intenzivnog osećaja.

Istovremeno, meranja su pokazala da duboka tuga ili anksioznost ne utiču negativno na kardiovaskularni sistem.

„Nova istraživanja u ovom pravcu su neophodna, jer i dalje nije potpuno jasno žašto bes i ljutnja imaju ovakve efekte ali je očigledno da mentalno zdravlje može da deluje pozitivno ali i negativno na opšte zdravlje a naročito na smanjenje ili povećanje od rizika srčanog i moždanog udara“, kaže profesor Šimbo.