Srce vam preskače ili ubrzano kuca: Kardiolog savetuje šta treba da uradite

Preskakanje srca je često bezopasno, ali može biti simptom ozbiljnijih problema. Kardiolog ističe da ljudi često opisuju osećaj kao da im srce zastane, treperi ili kao da im igra leptir u grudima, objasnio je doktor u emisiji „Uranak“ na K1 televiziji.

Ponekad se može doći do gubitka svesti, što ukazuje na ozbiljno oštećenje mozga usled nedostatka kiseonika. U takvim situacijama, važno je trezveno razmišljati, ne paničiti, i pozvati Hitnu pomoć.

„Najgore je kada se neko uspaniči ili kada se ljudi oko vas uspaniče. Ako primetite da nešto nije u redu, a stojite, probajte da sednete da ne biste pali. Najvažnije je da probate trezveno da razmišljate i sebi pomognete. Ljudi oko vas treba da pozovu Hitnu pomoć. Ako se takvo stanje ponavlja, to ne sme da se zanemari. Ako je srce napravilo duži prekid u radu, može da ošteti mozak. Nama je bitno da ljudima objasnimo da ako primete da gube svest, da ne stoje“, rekao je dr Popović.

Tahikardija

Kada je reč o tahikardiji, tj. ubrzanom radu srca, dr Popović savetuje da se ne uplašite, jer stres može dodatno pogoršati situaciju.

„Taj brz rad može da bude i nepravilan, aritmičan. To znači da komore i pretkomore srca ne rade sinhrono, a trebalo bi da rade, usled čega dolazi do nepravilnog cirkulisanja krvi unutar srca i kroz krvne sudove organizma. Tada obično primetite malaksalost, slabost, može doći do preznojavanja, otežanog disanja i osećaja kao da vam je neko isisao svu energiju. To je isto stanje koje zahteva da se dijagnostikuje, a onda da se leči. Nije svaka tahikardija za lečenje. Imate one koje su izazvane stresom“, rekao je dr Popović.

Preporučuje duboko udahnuti nekoliko puta, jer to može pomoći da srce počne sporije raditi.
Tahikardija može imati različite uzroke, uključujući stres, brzo jedenje, velike zalogaje, probleme sa varenjem, ili može biti povezana sa stanjima kao što su ubrzan rad štitne žlezde, malokrvnost ili povišena temperatura.

Dr Popović naglašava da, iako tahikardija može biti simptom određenih stanja, ne mora nužno biti bolest. Važno je posvetiti pažnju simptomima i, ako se tahikardija javlja često, potražiti medicinski savet i dijagnostiku. Osim toga, ističe da tahikardija može biti povezana sa moždanim udarom, posebno ako postoje i drugi faktori rizika, poput poremećaja u radu srca i naslaga holesterola na krvnim sudovima mozga.