Sremski Karlovci: Neobično mesto na Dunavu

Za završetak dana planirali smo odlazak na neke vodine površine. Velnes, SPA, jezerva, bazeni ili reke srećom ne manjkaju. Posle nekoliko bitnih manastira i jedne odlične vinarije u samim Sremskim Karlovcima put nas navodi na jednu čudnu lokaciju.

Milan Radović, naš gostoljubivi domaćin, pomogao nam je da prelomimo i krenemo na adu slikovito nazvanu Koh Čang (Majmunsko ostrvo).

Preko pruge stižemo do „Naše čarde“. Manji i veći čamci špartaju od obale do ostrva koje je u blizini i vidi se iz same bašte.

Najpoznatiji čamdžija i začetnik ovog „ostrvskog turizma“ sa nadimkom Ajkula ostavio je na tabli broj svog mobilnog i stiže jako brzo. Ćutljivi i preplanuli čovek prirode vešto pristaje u luci. Šuma i voda na sve strane.

Prolazimo kroz improvizovani kafe sa potpunom opremom od šanka, frižidera i drvenih klupica i stolova.

Vešta kuvarica razvlači testo za mekike. Imao sam osećaj da smo zalutali u neko izopšteno domaćinstvo, koje funkcioniše autohtono i bez civilizacijskih tekovina.

Sitan pesak pod nogama podseća na najlepše plaže nekih dalekih ostrva. Tajlandska atmosfera je i inicirala ovo interno ime ovog lokaliteta. Na ovoj južnoj plaži je više dece sa roditeljima, mladih parova i ostalih radoznalaca.

Na severnom delu je slična atmosfera ali za ljude koji su više za opuštanje i miru. Chill out bez pardona, bez buke i ikakvih upliva urbanog maltretiranja.

Domaćini vode računa da ne naprave haos kako to obično biva kada se pročuje nešto novo i lepo, međutim ovog leta su baš ovakve destinacije bile pod okupacijom. Srećom na ovaj lažni Tajland dolaze ljudi koji poštuju prirodu pa je mirno i bez nepotrebne buke. Ulaz u reku je blag i peskovit.

Dosta čamaca ukotvljeno okolo. U jednom delu ade postoji i mesto za kampere. Sve cene su jako pristojne tako da i gosti plićeg džepa mogu da uživaju u svemu. Simpatičan red za mekike, veštu kuvaricu čini malo nervoznom, zato što kvalitetna roba uvek ima dovoljan broj pristalica.

Voda u Dunavu je malo svežija od očekivanog ali čini čudo pošto smo posle krio terapije u hladu žbunja zaspali bez griže savesti. Komšije sa čamca su se izvinjavali ako su nas probudili i zbog dim roštilja.

Nisam mogao da ih ubedim da ništa nismo primetili. Domaću kajsijevaču smo odbili jer je trebalo posle svega stići autom nazad u Beograd.

Za odjavu sa ove srećne obale „pala“ je odlična riblja čorba u čardi. Srećom da smo dobili upozorenje o veličinama porcija jer bi u suprotnom morali da tražimo da nam spakuju ostatke u termose.

Sa suncem za leđima i sumrakom pred nama krećemo nazad kroz divne predele nazad.

Posle divnih utisaka imao sam samo jednu želju, da ovakvo mesto zadrži svoju autentičnost i ne podlegne „biznis planovima“ velikih vizionara koji upropaste sve čega se late. Nisam bio na Tajlandu, ali verujem da je naziv adekvatan ako se toliko putnika slaže.