Srpska Crnja: Sećanje na velikog Đuru

Ovde se davne 1832. godine rodio jedan od najvećih romantičarskih pesnika i slikara – Đura Jakšić. Sećanje na njegov lik i delo Crnjani čuvaju uprkos teškim i smutnim vremenima kada je kultura u pitanju. Liparske večeri – manifestacija posvećena Jakšiću, koju organizuje Narodna biblioteka „Đura Jakšić“, traju već 56 godina i u dvorištu Spomen-kuće Đure Jakšića glasno, što glasnije mogu, bore se protiv kobasicijada i slaninijada (koje se odnedavno takođe zovu nekakvim manifestacijama), protiv rijalitija i ostalih vidova zagađivača mentalne higijene i drugih oblika manipulacije.

Svake godine se u okviru Liparskih večeri dodeljuje i prestižna književna nagrada za najbolju zbirku poezije izdatu u prethodnoj godini.

Nizom kulturnih dešavanja: od izložbi slika, pozorišnih predstava do pesničkih i književnih večeri, čuva se i neguje ono bez čega bismo svi jednoga dana nestali, bez čega bismo izgubili identitet i svaki moralni imperativ u životu. Čuva se kultura, a kroz istu čuva se i istorija srpskog naroda, jezik i pismo!

Narodna biblioteka „Đura Jakšić“ nedavno je dobila i prestižnu nagradu „Kapetan Miša Anastasijević“ za doprinos u oblasti kulture u srednjobanatskom okrugu, a to je samo dokaz da se, bez obzira na malu sredinu u kojoj delujete, možete čuti dovoljno daleko ukoliko imate šta da kažete i ukoliko ima ko da vas čuje, naravno.

Već godinu dana unazad, jednom mesečno, Narodna biblioteka „Đura Jakšić“ organizuje i odlaske u beogradska pozorišta. Predsednik opštine omogućio je besplatan prevoz za ova putovanja, kako bi pozorište postalo dostupno svima koji imaju potrebu da nahrane dušu na ovaj način. Svakog meseca, pedesetoro ljudi odlaze na neku od predstava i vraćaju se uvek za nijansu drugačiji, lepši, prosvećeniji…

I to je divno, divna je činjenica da ljudi imaju potrebu za kulturnim uzdizanjem i nije im teško da prevale 250 kilometara radi još jedne iskre u očima.

I tokom godine Crnja živi. Ustanove kulture trude se da svojim sugrađanima pruže mogućnost da čuju, vide i osete sve ono što nam kultura, čak i onda kada je ućutkuju i guše, govori i dovikuje… Nije uvek lako, štaviše, često je vrlo teško ostati sa glavom iznad ustajale vode, ne potonuti, ne stopiti se sa mrtvim morem, ali u tome i jeste čar borbe! Pobediti sve ale i nemani ovih naopakih vremena! Pobediti ih jezikom poezije, umetnosti i kulture uopšte, pa čak i onda kada ćemo, ostajući na pravoj strani, biti nadjačani, jer to ne znači da ćemo, neminovno, biti i poraženi! Naprotiv! Toliko smo, uostalom, dužni Đuri Jakšiću! Zar ne?