Srpski naučnici razvijaju digitalnog asistenta za programere

Upravo iz tog razloga, softverski proizvođači su pod velikim pritiskom da brzo razvijaju nova rešenja.

U toj trci mnogi od njih zanemaruju kvalitet softvera, praveći rešenja koja su podložna greškama i čiji dalji razvoj i unapređenje postaju progresivno skuplji.

Pored toga, zbog sve većeg broja novih programera, procene su da u svakom momentu polovina inženjera ima manje od pet godina radnog iskustva.

S obzirom na to da se sposobnost proizvodnje kvalitetnog softvera stiče kroz više godina aktivnog rada na razvoju ove veštine, proizvodnja nekvalitetnog softvera je sve prisutnija.

Tim naučnika sa Fakulteta tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu u naredne dve godine će u okviru projekta Clean CADET na Programu za razvoj projekata iz oblasti veštačke inteligencije koji finansira Fond za nauku Republike Srbije, razvijati digitalnog asistenta koji će koristiti veštačku inteligenciju za detekciju nekvalitetnog softverskog koda prilikom programiranja.

Na osnovu lociranja nekvalitetnog koda, digitalni asistent će moći da pruži personalizovani edukativni materijal programeru kako bi razumeo problem i ponudio adekvatno rešenje.

„Problemu automatske detekcije problematičnih delova koda planiramo da pristupimo kombinovanjem tehnika mašinskog učenja sa pravilima razvijenim od strane domenskih stručnjaka. Prvo ćemo primeniti tehnike koje kombinuju više različitih izvora informacija: tehnike zasnovane na ansamblu modela i učenja na osnovu više pogleda. Takođe, isprobaćemo modele zasnovane na neuronskim mrežama i dubokom učenju. Konačno, da bismo olakšali problem nedostatka anotiranih podataka za obuku modela, planiramo da primenimo tehnike polu-nadgledanog učenja, dok ćemo za personalizovanu preporuku edukativnih materijala programeru, implementirati sistem za preporuku – hibridni sistem zasnovan na kombinaciji sistema za preporuku zasnovanog na znanju i kolaborativnog filtriranja – navode iz projektnog tima Clean CADET koji predvodi dr Jelena Slivka, docentkinja na Fakultetu tehničkih nauka Unvierziteta u Novom Sadu.

Ovi naučnici dodaju da je očekivani rezultat projekta razvoj digitalnog asistenta koji će pomagati programerima da proizvode kvalitetniji softver.

„Digitalni asistent će obuhvatiti algoritme veštačke inteligencije za detekciju nekvalitetnog koda koje će se primenjivati dok inženjer programira. Asistent će ukazivati na probleme i preporučiti prikladan edukativan sadržaj spram svog poznavanja konkretnog programera. Na ovaj način se pomaže programerima da razume identifikovan problem, njegove posledice i način rešavanja“, navode iz ovog projektnog tima.

Naučni tim čine stručnjaci iz dva različita domena – veštačke inteligencije i softverskog inženjerstva.

„Za nas novinu predstavlja interdisciplinarni spoj oblasti veštačke inteligencije i softverskog inženjerstva. Deo istraživačkog tima koji se bavi veštačkom inteligencijom do sada nije imao prilike da se bavi problemom analize programskog koda i raduje se tesnoj saradnji sa domenskim stručnjacima koji će usmeravati i inspirisati njihovo istraživanje. Sa druge strane, deo istraživačkog tima koji se bavi oblašću softverskog inženjerstva nije imao dodira sa tehnikama veštačke inteligencije i entuzijastičan je povodom njenih mogućnosti da olakša rad programera i unapred razvoj stručnjaka iz ove oblasti“.

Digitalni asistent će pomoći programerima da identifikuju probleme u svom kodu i unaprede svoju veštinu.

Kroz projekat će se integrisati značajna količina edukativnih materijala na srpskom jeziku, što će koristiti softverskim firmama i univerzitetima na teritorije Srbije.

Naučnici sa Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu uvereni su da će automatizacija procesa obrazovanja olakšati problem nedostatka dovoljnog broja stručnjaka koji mogu da pomognu mladim programerima u sticanju ekspertize.