Šta bi bilo kad bismo imali samo jednu srodnu dušu, slučajnu osobu negde u svetu?

Kao što je Tim Minčin rekao u svojoj pesmi „If I Didn’t Have You“:

Your love is one in a million
You couldn’t buy it at any price.

But of the 9.999 hundred thousand other loves,
Statistically, some of them would be equally nice.

Ali šta ako imamo jednu nasumično dodeljenu savršenu srodnu dušu, a ne bismo mogli biti srećni ni sa kim drugim? Da li bismo se našli?

Pretpostavićemo da je vaša srodna duša rođena. Ne znate ništa o tome ko je ili gde je, ali – kao u romantičnom klišeu – prepoznaćete se onog trenutka kada vam se pogledi sretnu.

Ovo otvara nekoliko pitanja.

Za početak, da li je vaša srodna duša još uvek živa? Stotinu milijardi ljudi je ikada živelo, ali samo sedam milijardi je sada živo (što daje ljudskom stanju stopu smrtnosti od 93 posto).

Ako smo svi nasumično upareni, 90 posto naših srodnih duša je odavno mrtvo.

To zvuči užasno.

Ali može i gore: jednostavan argument pokazuje da se ne možemo samo ograničiti na ljude iz prošlosti već moramo uključiti i nepoznat broj budućih ljudi.

Ako je moguće da vaša srodna duša bude u dalekoj prošlosti, onda mora biti moguće i da srodne duše budu u dalekoj budućnosti.

Ali, pretpostavimo da vaša srodna duša živi u isto vreme kada i vi.

Na kraju krajeva, pretpostavićemo da je približno vaših godina.

Uz ograničenje za iste uzraste, većina nas ima skup od oko pola milijarde potencijalnih partnera. Ali šta je sa polom i seksualnom orijentacijom? A kultura? A jezik?

Mogli bismo da nastavimo da koristimo demografiju da pokušamo dalje da razložimo stvari, ali bismo se udaljili od ideje o nasumičnoj srodnoj duši.

U našem scenariju, ne znate ništa o tome ko će biti vaša srodna duša dok ih ne pogledate u oči.

Svako ima samo jednu orijentaciju – prema svojoj srodnoj duši. Šanse da naletite na svoju srodnu dušu su neverovatno male.

Teško je proceniti broj stranaca sa kojima svakodnevno uspostavljamo kontakt očima. Može da varira od skoro minimalnog broja (zatvoreni ili ljudi u malim gradovima) do mnogo hiljada (policajac na Tajms skveru).

Pretpostavimo da svaki dan gledate u proseku nekoliko desetina novih stranaca. Ako je 10 posto njih približno vaših godina, to je oko 50.000 ljudi u životu.

S obzirom da imate 500.000.000 potencijalnih srodnih duša, to znači da ćete pronaći pravu ljubav samo u jednom životu ako biste imali deset hiljada njih.

Ali s obzirom da se tako neminovno nazire opasnost od umiranja, društvo bi se moglo restrukturirati kako bi pokušalo da omogući što je moguće više kontakta očima.

Mogli bismo da sastavimo masivne pokretne trake da pomeramo redove ljudi jedni pored drugih… ali ako efekat kontakta očima funkcioniše preko veb kamera, mogli bismo samo da koristimo modifikovanu verziju ChatRoulette-a, objašnjava Bendžamin Stafin za What If?

Kada bi svi koristili sistem osam sati dnevno, sedam dana u nedelji, i ako bi vam trebalo nekoliko sekundi da odlučite da li vam je neko srodna duša, ovaj sistem bi – u teoriji – mogao da spoji svakoga sa srodnom dušom za nekoliko decenija .

U stvarnom svetu, mnogi ljudi imaju problema da pronađu bilo koje vreme za romansu — malo ko bi tome mogao posvetiti dve decenije.

Dakle, možda bi samo bogata deca mogla da priušte da sede na SoulMateRoulette-u.

Nažalost za poslovičnih jedan posto, većina njihovih srodnih duša nalazi se u ostalih 99 procenata.

Ako samo jedan odsto ljudi koristi uslugu, onda bi 1 procenat od tog 1 procenra pronašlo svoje podudaranje preko ovog sistema – jedan od deset hiljada.

Ostalih 99 posto od 1 posto imalo bi podsticaj da uvede više ljudi u sistem.

Karijere poput „blagajnika“ i „policajca na Tajms skveru“ postale bi nagrade visokog statusa zbog mogućnosti kontakta očima.

Ljudi bi hrlili u gradove i na javna okupljanja da pronađu ljubav — baš kao i sada.

Ali čak i da je gomila nas provela godine na SoulMateRouletteu, druga gomila nas je uspela da zadrži poslove koji su nudili stalni kontakt očima sa strancima, a mi ostali smo se samo nadali sreći, samo mala manjina nas bi uopšte pronašla pravu ljubav.

Ostali ne bi imali sreće.

S obzirom na sav stres i pritisak, neki ljudi bi to lažirali. Želeli bi da se pridruže klubu, tako da bi se sastali sa drugom usamljenom osobom i organizovali lažni susret srodne duše.

Oni bi se venčali, sakrili svoje probleme u vezi i borili se da predstave srećno lice svojim prijateljima i porodici.

Sve u svemu, svet nasumičnih srodnih duša je još usamljeniji od našeg.

Možda je ipak podnošljiviji stav Tima Minčina o stvarima: „Svim srcem i svim svojim umom znam da je jedna stvar istinita – imam samo jedan život i samo jednu ljubav i, ljubavi moja, ta ljubav si ti. I da nije bilo tebe, dušo, zaista mislim da bih imao nekog drugog“.