Na kraju jednog intervjua, tek da razgovor ne završim kao sekirom, pitam jednog Nemca, koji je samo dva dana proveo u Beogradu, kako mu se naš grad sviđa: „Prekratko sam bio, ali što mogu da kažem: ružan je“, reče i tako prekinu razgovor na način koji sam ja baš htela da izbegnem. Posle su mi prigovarali što mu nisam otpisala za sve pare.
E, u poslednje vreme vidim da turističke agencije i druga udruženja raznih ljubitelja Beograda praktikuju organizovane šetnje po našem glavnom gradu kojima hoće da pokažu da, i ako je ponekad arhitektonski s brda s dola, ima gradskih puteva i zgrada koje nisu samo slika nego cela priča. I to zanimljiva. Takvu priču priča zgrada koja se u centralnoj gradskoj ulici nalazi na onom ćošku dijagonalno od čuvenog „Londona“, na uglu ulica Kneza Miloša i Kralja Milana. Da ste samo malo podigli glavu, kao što verovatno niste, zapitali biste se šta tu traže, usred Beograda, istaknuti junaci grčko-rimske mitologije i to baš onaj njen deo vezan za more i pomorce. Ali nije još sve izgubljeno: i da pogledate i da pitate moći ćete večeras u Noći muzeja, kad će i inače javnosti nedostupan deo zgrade biti otvoren za znatiželjnike. Bedemasto građena ugaona zgrada, koja je pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika, 1924. godine je završena na terenu od 1.100 kvadrata po projektu nemačkog arhitekte Avgusta Rajnfelsa iz Frankfurta za potrebe Jadransko-podunavske banke. Sad su vam skulpture i ukrasi među kojima preovlađuju mitski zaštitnici morskih puteva, lađa i moreplovaca, već malo jasniji. Bankari su izabrali mitološku retoriku, koja dominira fasadom, kako bi pokazali da su suvozemni, a naročito morski putevi kojima dobit stiže u njihove trezore pod sigurnom zaštitom. Iznad samog ulaza u zgradu nalazi se skulptura Okeana, praoca svih mora i voda. S njegove leve strane je Filozof, a sa desne Ajon. Oni treba da pokažu mudrost i neumitnost vremena.
Na samom krovu zgrade su četiri skulpturalna para. Te uparene skulpture predstavljaju Posejdona, boga mora, lepotana Apolona, koji bdije nad usevima i zemljoradnjom, lepoticu Afroditu, takođe čuvaricu lađara i mora, kao i boga Hermesa, čuvara raskršća i puteva. Na fasadi su i reljefi morskih životinja postavljeni među motivima iz predstava bogova sa Olimpa, a među tim životinjama centralno mesto zauzima morski konjic, simbol snage i dobre sreće pomoraca i jedriličara. Po mitologiji morski su konjici bili upregnuti u kola koja su vukla Posejdona. Skulpture i reljefe na fasadi uradio je slovenački vajar Lojze Dolinar. Danas se u zgradi nalazi grčka Alpha banka.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
