Šta gradovi mogu da urade kada se poveća zagađenost vazduha i šta daje rezultate?

Njihov cilj je da se zaštite ugrožene grupe ljudi, ali oni to čine tako što apeluju na one kojima zagađenost najviše šteti da izbegavaju aktivnosti napolju, a ne traže od zagađivača da smanje emisije štetnih gasova.

Britanski Gardijan je ponudio odgovor na pitanje šta gradovi mogu da učine kada se se poveća zagađenost vazduha i šta daje rezultate.

Mnogi evropski gradovi uvode restrikcije mesta za parkiranje, smanjuju dozvoljene brzine, povlače vozila koja najviše zagađuju vazduh s puteva ili zabranjuju izlazak vozila na puteve u zavisnosti od toga da li imaju paran ili neparan broj registarskih tablica. To se obično izbalansira jeftinim ili besplatnim javnim prevozom i iznajmljivanjem bicikala.

Većina gradova pravdaju ove planove time da je saobraćaj glavni izvor zagađenja vazduha, te da svaka inicijativa može da pomogne.

Nezavisne naučne procene su uglavnom ograničene na najveće gradove. Tako na primer, podaci iz Madrida i Pariza pokazuju da zabranom većine vozila zagađivača može da se smanji zagađenje izazvano saobraćajem za oko 15-20 odsto.

Mnogi gradovi širom zapadnog dela SAD zabranjuju paljenje drva u domaćinstvima kada se prognozira da će hladan zimski vazduh duže biti zagađen. Vašington uvodi ovakve zabrane svake zime u Padžet Saundu koje su obično na snazi nekoliko dana, ali mogu da budu i cele sedmice i više. U kalifornijskoj dolini San Hoakin zabranom paljenja drveta na oko sto dana godišnje je smanjen broj prijema u bolnice starijih ljudi zbog srčanih tegoba za 7-17 odsto. U Šefildu u Jorkširu je nedavno pokrenut pilot-projekat.

Deo smoga se ne može staviti pod kontrolu s teritorije gradova. Za smanjenje prolećnog smoga u zapadnoj Evropi i ublažavanje problema zagađenja na severu Indije će biti neophodne i inicijative farmera iz okoline.

Najveće šeme za smanjenje smoga su one u okolini Pekinga. One su pokrenute tokom Olimpijade i Paraolimpijskih igara 2008, nakon čega je usledio samit Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje (Apec) 2014. i parada 2015. povodom obeležavanja 70. godišnjice od završetka Drugog svetskog rata. Povremeno su uvođene kontrole na područjima od oko 500.000 kilometara kvadratnih, čime je bilo pokriveno gotovo 300 miliona ljudi.

Restrikcijama u industriji i saobraćaju iznad grada i okoline je smanjen broj zagađivača između 40 i 60 odsto. Ljudi su u Pekingu odjednom mogli da vide pravu boju neba bez uobičajene magle. Dobila je ime „Apek plava“, što je izraz koji je kasnije počeo da označava nešto „lepo, ali prolazno“.