Foto: WikipediaIza nekoliko zagonetnih imena, između ostalih, „ludi med“ (meli maenomenon), „otrovni med“ (deli bal), ili „čudesni med“ (miraculum melis), kako ga je, recimo, nazivao rimski istoričar Plinije zbog transa u koji su zapadali njegovi konzumenti, krije se naročita vrsta meda, posebno zanimljivog zbog svojih psihoaktivnih i toksičnih svojstava.
Ksenofon u svom delu Uspinjanje opisuje kako je 401. godine pre nove ere, posle užasnih borbi u Persiji, izabran da komanduje nad 10.000 grčkih vojnika. Vodio ih je kroz planine Kurdistana, preko Gruzije i Jermenije. A onda su postavili kamp na dva dana marša od grada Trabzona, gde se dogodilo nešto vrlo neobično:
„Bilo je mnogo rojeva pčela u blizini, a vojnici koji su jeli med izgubili su glave, povraćali su i imali dijareju, a niko od njih nije mogao da stoji na nogama. Oni koji nisu pojeli puno meda izgledali su veoma pijano, dok su ostali koji su pojeli više potpuno poludeli, a neki su čak izgledali kao da će umreti… Sledećeg dana, međutim, niko nije umro, i približno u slično doba dana kao i kada su konzumirali med počeli su da dolaze sebi i da vladaju situacijom…”
Tri veka kasnije, 67. godine pre n. e., u svom delu Geografija Strabo opisuje jedan od prvih slučajeva biološkog ratovanja. Rimska vojska dospela je u blizinu Trabzona, istu onu oblast kojom su tri veka ranije prolazili Ksenofonovi vojnici. Heptakomite, saveznici kralja oblasti Pontus, duž puta kojim su pristizali vojnici postavili su saće sa otrovnim medom. Kao i Ksenofonovi ljudi tri veka ranije, vojnici su i sada osetili dejstvo ludog meda. Međutim, ovoga puta posledice su bile kobne, pošto su Heptakomite masakrirale opijene rimske vojnike.
Plinije (oko 77. godine n. e.) u delu Istorija prirode, navodi da meštani Pontusa nisu mogli da prodaju svoj med Rimljanima jer je bio otrovan, iako su trgovali ogromnim količinama voska. Plinije je jedan od prvih autora koji je spomenuo da ludi med potiče od rododendrona.
Naziv ove biljke izveden je od grčkih reči rhodos, što znači ruža i dendron, što znači drvo. Na turskoj obali Crnog mora raširena je jedna naročito otrovna vrsta, Rhododendron ponticum, koju lokalno stanovništvo naziva „planinska ruža“ ili „crni otrov“ zbog visokog sadržaja neurotoksikanta grejanotoksina u nektaru biljke. S obzirom na to da u proleće rododendron dominira cvetnom florom Pontusa, upravo je med koji pčele u ovom periodu sakupljaju najotrovniji, jer tada sadrži najveće količine otrova.
„Bolest ludog meda“ naziva se još i „trovanje rododendronom“, „opijenost ludim medom” ili „trovanje grejanotoksinom“, neurotoksikantom koji se javlja u 18 različitih oblika, od kojih je grejanotoksin I najtoksičniji.
U saradnji sa Centrom za promociju nauke, „Danas“ predstavlja izabrane priče sa naučnopopularnog portala elementarium.cpn.rs
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
