Šta je Engels smatrao najvećim ljudskim nedostatkom?

To ga i zbližava sa Karlom Marksom sa kojim će napisati čuveni „Manifest komunizma“, a uprkos raznim preprekama, do smrti će ostati veran ovoj ideologiji.

Njegov otac Fridrih bio je bogati proizvođač tekstila. Takođe, bio je duboko religiozan, što se neće odraziti i na Engelsa. Na primer, Engels je podržavao monogamiju i smatrao da muškarac treba da bude veran samo jednoj ženi, ali instituciju braka označio je kao nepotrebnu, odnosno kao vid ograničenja koje je nametnula crkva.

U svom gradu je upisao gimnaziju, ali je nije završio, niti je stekao visoko obrazovanje na nekom univerzitetu ili ustanovi. Ipak, bio je izuzetno svestran i inteligentan. Prema nekim tvrdnjama, govorio je preko 20 jezika, a pisao je kako novinske članke, tako i dela i filozofske rasprave.

Na nagovor oca, uči trgovinu u jednoj od njegovih prodavnica, mada Engels ovim poslom nije bio previše oduševljen. Zapravo, tada počinje da piše novinske članke u kojima kritikuje negativne posledice koje izaziva industrijalizacija. Kako ne bi ugrozio porodicu, pisao je pod pseudonimom Fridrih Osvald.

Tokom služenja jednogodišnjeg vojnog roka u Berlinu, počinje da piše za „Rajnske novine“. Članci su takođe opisivali uslove u kojima radnici žive i rade. Urednik novina bio je Karl Marks. On i Engels su se upoznali jednom prilikom, ali će prisniji odnos razviti nešto kasnije.

Po služenju vojnog roka, 1842. odlazi u Mančester i radi kao službenik u očevoj fabrici. Kasnije će postati i njen upravnik. U ovom gradu upoznaje Meri Berns, sa kojom će dve decenije biti u ljubavnoj vezi. Ona mu je pokazala kako izgleda život radničke klase. On će 1843. godine napisati delo „Skica za kritiku nacionalne ekonomije“.

Pisao je novinske članke o dečijem i prekovremenom radu, kao i o radnicima koji su bili jako siromašni iako su mnogo radili. Iskustva iz očeve firme, ukrštena sa ovima koje je video u Mančesteru iskoristio je kako bi napisao svoju studiju pod nazivom „Položaj radničke klase u Engleskoj“ objavljenu 1845. godine.

Početak bliže saradnje sa Marksom

Odlučuje da se vrati natrag kući. Na putu za Nemačku, svraća u Pariz kako bi posetio Karla Marksa, sa kojim se sve vreme dopisivao. Marks je tu boravio nakon što su vlasti zabranile rad „Rajnskim novinama“. Njemu su se zapravo jako svideli Engelsovi članci o položaju radnika u Engleskoj, te mu je izložio svoju ideju o revoluciji radničke klase protiv buržoazije.

Engels ostaje u Parizu kako bi Marksu pomogao da napiše „Svetu porodicu“, objavljenu krajem 1845. godine. Tada postaju jako bliski, a ovo delo označava početak njihove saradnje.

Nakon što je Marks proteran iz Pariza, a Engels se vratio kući, ponovo se nalaze u Briselu gde će obojica živeti neko vreme. Postaju članovi Lige komunista i po njihovoj narudžbi pišu „Manifest komunizma“ koji je objavljen početkom 1848. godine. Iste godine izbija revolucija u Nemačkoj, pa se njih dvojica vraćaju u domovinu i osnivaju „Nove rajnske novine“.

U njima osuđuju slovenske narode, zato se često u našoj štampi mogu naći tvrdnje da su oni mrzeli Srbe. Njihove kritike ne odnose se direktno na srpski narod, već na južne slovenske narode koji su označeni kao kontrarevolucionarni zato što su se okrenuli protiv revolucije koja je izbila u Mađarskoj i tako pomogli u njenom gušenju od strane carske Rusije.

Nakon deportacije Marksa u London, Engels će učestvovati u oružanom ustanku u Južnoj Nemačkoj, a kako je i taj ustanak ugušen, emigriraće prvo u Švajcarsku, a 1849. godine će se pridružiti Marksu. Engels je ponovo počeo da radi u jednoj od porodičnih fabrika kako bi se izdržavao, ali i finansirao Marksa koji je započeo pisanje svog dela „Kapital“.

Kako se navodi, u toj fabrici radio je pet godina, a kada je shvatio da je zaradio dovoljno novca da se izdrzava do kraja života, napustio je posao napisavši Marksu da je on konačno slobodan čovek.

Nakon Marksove smrti 1883. godine, Engels se potrudio da završi i izda drugu i treću knjigu „Kapitala“.

Fridrih Engels umro je 5. avgusta 1895. godine u Londonu, a nakon kremiranja, njegov pepeo je bačen u okean kod Istburna, prema njegovoj želji.

Zanimljivost

Među dokumentima koje su Marksovi potomci predali Institutu marksizma-lenjinizma u Moskvi, našao se i „Album ispovesti“, koji su popunjavali Marksu bitni ljudi.

Tako je  i Engels odgovarao na anketu. Na pitanje šta ceni kod ljudi odgovorio je veselost, kod žena to što umeju da stvari postave na svoje mesto, a kod muškaraca ceni kada se ne mešaju u tuđe stvari. Licemerstvo smatra najvećim ljudskim nedostatkom, a nesrećom smatra posetu zubaru. Njegovo životno pravilo  je da nikakvo pravilo ne treba imati, a životni moto da se prema svemu treba odnositi lako.