Šta je kolonoskopija i kad se preporučuje pacijentima?

Kolonosopija se izvodi uz pomoć posebnog aparata pod imenom Kolonoskop koji izgleda poput dugog tankog, fleksibilnog creva na čijem kraju se nalazi kamera koja omogućava doktoru da bolje vidi i na vreme uoči bilo kakve promene u tankom i debelom crevu pacijenta.

Kolonoskopija je jedna od najboljih metoda za postavljanje precizne i tačne dijagnoze gastroenterologa.

Kad se radi kolonoskopija?

Kolonoskopija se može preporučiti pacijentu iz više razloga.

Najčešće se ona radi kada je potrebno dijagnostifikovati rak debelog creva, ali se može izvesti i radi dijagnostifikovanja drugih oboljenja crevnog sistema.

Gastroenterolog upućuje pacijenta na kolonoskopski pregled najčešće da bi se utvrdio uzrok sledećih stanja kod pacijenata:

•  krv u stolici
• dijareja ili opstipacija
• bolovi u stomaku, mučnina, povraćanje
• gubitak kilaže i stalni osećaj umora

Pretpostavlja se da je pre kolonoskopije izvršen i potpuni pregled gastroenterologa sa svim laboratorijskim analizama koje su potrebne za precizno postavljanje dijagnoze.

Osobe koje u svojoj porodičnoj istoriji imaju srodnike koji su bolovali od raka debelog creva mogu preventivno jednom godišnje odraditi kolonoskopiju kako bi se na vreme uočile moguće promene.

Takođe, svim osobama nakon navršene 45 godine života kojima je test na okultno krvarenje u crevima pozitivan preporučuje se kolonoskopski pregled creva.

Kolonoskopija se radi kako bi se istražili znakovi prisustva sledećih oboljenja:

• rak creva
• Kronova bolest
• divertikulitis
• ulcerativni kolitis

Ovakva stanja zahtevaju kolonoskopiju za precizno istraživanje i postavljanje dijagnoze.

Uz pomoć kolonoskopije može se odraditi i biopsija sumnjivog tkiva na sluznici creva te se koristi i kao invazivna metoda prilikom biopsije.

Kolonoskopski pregled  – kako se radi?

Kolonoskopija traje od 30 do 60 minuta i obavlja ga stručno osposobljeni lekar sa isustvom u ovoj oblasti medicine.

Pacijent će biti zamoljen da legne na levu stranu, odnosno na levi bok.

Prethodno može odabrati da li želi da primi intravensku anesteziju koja će ga opustiti i uspavati te će pregled proći brže i jednostavnije bez neprijatnosti za pacijenta.

Nakon toga lekar uvodi kolonoskop prečnika oko 1,5 cm kroz čmar tako da sve vreme može preko ekrana da prati stanje sluznice creva za vreme pregleda.

Pre pregleda u creva se ubacuje vazduh kako bi se creva raširila i omogućila bolji prolazak kolonoskopa, ali i osigurala veća vidljivost prilikom pregleda.

Kolonoskop se može savijati te lekar može prilikom pregleda od pacijenta zahtevati da se pomeri kako bi se promenio ugao posmatranja.

Prilikom pregleda ukoliko pacijent nije u anesteziji može osetiti blage grčeve.

Grčevi se mogu umanjiti dubokim udahom prilikom pregleda.

Doktor prilikom kolonoskopije može detaljno da pregleda sluznicu debelog i dela tankog creva, ali i da izvrši biopsiju sumnjivog tkiva, kao i uklanjanje polipa ili izraslina.

Kolonoskopija je dosta precizna metoda nakon koje u većini slučajeva nije potrebna neka druga operativna intervencija.

Ona omogućava doktoru da utvrdi tačnu dijagnozu i da preporuku za lečenje primećenog stanja.

Nakon kolonoskopije pacijent se budi iz anestezije, ako je ona korišćena za olakšavanje pregleda i tada može osetiti blagu nadutost i grčeve u stomaku koji nestaju čim se izbaci višak vazduha ubačenog putem kolonoskopa.

Kolonoskopija priprema

Kolonoskopija je pregled koji zahteva posebnu pripremu pacijenta i ona se obično radi do dva dana pre zakazanog pregleda.

Ustanovljena je praksa da nakon potvrđivanja tačnog termina za kolonoskopski pregled pacijent dobija uputstvo za pripremu koji se uglavnom sastoji od posebnih preporuka vezanih za ishranu i čišćenje creva neposredno pre pregleda.

Dva dana pre pregleda trebalo bi da se pacijent hrani laganom hranom koja podrazumeva bistru supu, beli pirinač ili hleb i barenu piletinu.

Dvadeset i četiri časa pre pregleda nije dozvoljeno unošenje hrane već obavezno veće količine tečnosti kako bi se creva očistila i pripremila za pregled kolonoskopom.

Lekar će vam dati posebno uputstvo za upotrebu laksativa pre samog pregleda koje je potrebno da koristite.

Većina pacijenata koristi laksative jednom u toku dana pre pregleda, takođe ima i onih kojima je potrebno korišćenje laksativa nekoliko puta u toku dana pred sam pregled.

U principu većina pacijenata dobija dijareju nekoliko sati nakon prve doze laksativa.

Nakon toga dozvoljeno je samo piti vodu.

Na dan pregleda nije dozvoljen unos ni hrane ni vode.

U slučaju da pacijent ima propisanu terapiju koju ne sme da izostavi potrebno je da je popije ujutru uz minimalno vode.

Nakon kolonoskopije, naročito ako je rađena uz anesteziju potrebno je još neko vreme da pacijent provede u sobi za oporavak sve dok ne bude spreman za polazak.

Čitava procedura pripreme, samog pregleda i oporavka traje nekoliko sati i bilo bi poželjno da pacijent na pregled dođe sa pratnjom.

Komplikacije nakon kolonoskopije

Kolonoskopija je bezbedna procedura koja omogućava vašem lekaru odličan pregled sluzokože creva i promena koje se mogu pojaviti.

Komplikacije nakon kolonoskopije su izuzetno retke i uglavnom se od pregleda pacijent oporavlja nekih pola sata nakon čega se vraća kući i svojim dnevnim obavezama.

Ishrana nakon pregleda je uobičajena.

Ukoliko vam se nakon kolonoskopije pojavi visoka temperatura, bolovi u stomaku koji su sve jači ili nepredviđeno krvarenje iz rektuma koje biva sve jače potrebno je odmah se javiti lekaru.

Kolonoskopija se izvodi relativno brzo i bez nekih komplikovanih procedura, a njena prednost nije samo u preciznom pogledu koji vaš doktor ima tokom pregleda već i zbog mogućnosti momentalnog delovanja.

Naime, tokom kolonoskopije doktor je u mogućnosti da izvrši biopsiju uz pomoć biopsijskih klešta ili omče koja je pričvršćena na kolonoskop, kao i da ukloni polipe, ciste i druge izbočine koje primeti tokom pregleda.

Kolonoskopija daje najprecizniji uvid u stanje crevnog sistema pacijenta i veoma često se upravo uz pomoć kolonoskopije na vreme može otkriti kancerogena promena.

Polipe koji se najčešće javljaju na sluzokoži creva, naročito kod starijih pacijenata važno je odmah ukloniti kolonoskopijom kako ove benigne tvorevine ne bi ubrzo prešle u maligne.

Ove i sve druge preglede možete obaviti u Poliklinici Dr Rončević. Cene su povoljne, a poznati su po kompletnom pregledu koji se zove skrining zdravlja.

Pregled potpuni skrining zdravlja obuhvata preko 10 skupih pregleda i kompletne labaratorijske analize. Pozovite za više informacija 063 384 940

U pisanju teksta pomogli doktori iz Poliklinike DR. Rončević.