Do sada smo svi naučili da LDL ili „loš“ holesterol i krvni pritisak nisu dobar par, ali nova istraživanja pokazuju da određeni tip LDL holesterola može povećati rizik od srčanog ili moždanog udara kod ljudi koji već imaju visok problemi sa krvnim pritiskom.
Visok nivo lipoproteina (LP(a)) (koji je upravo „lepljivi“ holesterol) je od posebne zabrinutosti kod pacijenata koji se bore sa hipertenzijom.
Reč je o LDL varijanti lipoproteina, koji se sastoji od proteina i masti, koji prenosi holesterol do arterija, objašnjava Ordinacija.hr a prenosi N1 Zagreb.
„Taj protein takođe stvara čestice koje će oštetiti zidove arterija više nego „obični“ LDL“, kaže kardiolog dr Dona Polk. Ljudi sa povećanim nivoom ovog lipoproteina mogu imati problema sa nagomilavanjem masti na arterijama, a postoji i veći rizik od razvoja bolesti perifernih arterija, aortne stenoze, ali se pominje i veći rizik od srčanog udara. Lipoprotein(i) je takođe stvar genetike i može izazvati probleme čak i kod zdrave osobe.
Zdrav način života i usvajanje novih zdravih navika svakako mogu smanjiti rizik, ali i pomoći da snizite nivo holesterola.
Čini se da zdrava ishrana kao što je mediteranska ishrana pokazuje dobre rezultate i zapravo se smatra planom zdrave ishrane. Bogat je maslinovim uljem, ribom, testeninom, paradajzom, voćem, povrćem, integralnim žitaricama, mahunarkama i orašastim plodovima.
Zdrave masti koje nudi važan su deo ove dijete, maslinovo ulje je glavna namirnica, a istraživanja su pokazala da obezbeđuje nezasićene masti koje mogu uticati na snižavanje holesterola, posebno onog „lošeg”.
Kardiolog dr Erik Stahl kaže: „Svako sa povišenim holesterolom treba da radi na njegovom smanjenju vežbanjem, povećanom fizičkom aktivnošću i gubitkom težine.
Američko udruženje za srce preporučuje najmanje 150 minuta umerene aktivnosti nedeljno, ili najmanje 75 minuta energične aktivnosti nedeljno, kao što je aerobna vežba. Kada ove mere nisu dovoljne, potrebno je izvršiti kontrolu lekovima koje propisuje lekar”.
Uticaj stresa na srce je jak, a ako se nešto ne preduzme po tom pitanju može izazvati razne tegobe, od kojih je jedan „sindrom slomljenog srca“. „Važno je voditi računa o svom ukupnom zdravlju, ali i o sebi. Često zaboravljamo koliko negativno stres može da utiče na zdravlje srca“, kaže kardiolog dr Lesli Čo.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.