Šta je pisalo u tajnom pismu porodice Obrenović: Kako je okončana ljubav kneza Mihaila i kneginje Julije

Julija je dolazila iz stare mađarske, aristokratske porodice, a knez Mihailo je ženidbu sa groficom Hunjadi gledao kao obnovu tradicije i nov početak srpsko-mađarskog prijateljstva.

Iako nije dolazila iz vladarske kuće, bila je cenjena kao „vladarka od plemena”, s obzirom na to da se njena porodica ubraja u najstarije plemićke porodice iz Mađarske.

Dok je Bečki dvor na kome je vršila dužnost dvorske gospođice osporavao ovaj brak, ona je, kako piše list Vreme, imala ambicije da „sebe nazove vladarkom” bez obzira na to što nije gajila simpatije prema knezu Mihailu.

Ono što je ostavilo snažan utisak na Beograđane jeste činjenica da je na srpski dvor Julija došla kao „katolička kći” nemenjajući svoju veroispovest, dok je knez Mihailo bio “suviše kavaljer da bi to tražio od svoje supruge”.

Bila je izuzetno lepa i imala je hladne, aristokratske manire velike dvorske dame. Teško se snalazila u novom okruženju, koje je za nju bilo strano, skromno i primitivno. Takođe, nije se mnogo dopadala narodu, niti se trudila da privuče njihovu pažnju.

Kako je pisao list Vreme ona je „ni rđava, ni dobra, nebom Srbije prošla efemerno, kao jedan meteor, ne ostavivši za sobom ni najmanji svetao trag“.

Svoje srce ostavila je u Beču mladom knezu Arenbergu, a stupanjem u brak ove emocije su postale jače i intenzivnije, čime se sve više otuđivala od svog supruga.

„Bez ljubavi u braku, ne imajući poroda, duhovne veze između njih postale su sve slabije, njihov odnos sve hladniji“, piše list Vreme.

Budući da je izbegavala svog supruga, njihov odnos je polako postajao sve više nepodnošljiv, što je ubrzalo i kneževu odluku o razvodu braka.

Dok je čekao pravi trenutak da to uradi, u dvorištu kneževskog dvora pojavilo se pismo napisano rukom kneginje Julije.

Pismo je tu verovatno dospelo tako ga je vetar kroz otvoren Julijin prozor izbacilo u dvorište kuće, nakon čega je završilo u rukama dežurnog ađutanta, a potom i kneza Mihaila.

„Za vreme moga bavljenja u Karlsbadu, davala sam parastos za pokoj duše knezu Milošu, ali verujte mi, dragi moj, u duši mojoj molila sam se Bogu za pokoj duše nezaboravljenog kneza Arenberga“, pisalo je u tom pismu.

U to vreme, kada je i knez Miloš, preminuo je i otac mladog kneza Arenberga, u koga je Julija bila zaljubljena.

Nedugo nakon čitanja ovog pisma, Knez Mihailo je otpratio svoju ženu na put bez povratka. Razvod braka se dogodio u tišini, a javnost je dugo nakon toga očekivala veliki povratak kneginje Julije, neznavši da su njih dvoje, već odavno, stavili tačku na svoj brak.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 100 godina, tačnije 1922. godine. Predmet analize je dnevni list Vreme, koji danas ne postoji. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u periodu između dva rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.