Često čujemo reč „procesirano“, obično u kontekstu raznih vrsta sireva živopisnih boja. Ali, šta je zapravo procesirani sir? Da li je stvarno lošiji od pravog sira? Više veštački?
Procesirani sir nije 100% sir. Najčešće je to oko 50% sira, ponekad više, ponekad manje, ali u osnovi, procesirani sir je pravi sir pomešan sa drugim, ne-sirastim sastojcima. Ti dodatni sastojci mogu uključivati so, boje za hranu, konzervanse, dodatne mlečne proizvode, emulgatore ili druge veštačke sastojke.
Ovi sastojci se dodaju rastopljenom, pasterizovanom siru, koji se zatim pretvara u narezani čvrsti oblik, sos u tegli, namaz…
Zašto bi ljudi dodavali ove stvari u sir? Pa, možemo reći da je to kako bi sir bio kremastiji, ujednačeniji u ukusu, ili jednostavno malo bolje začinjen i lakši za konzumiranje.
Procesiranje proizvodi sir koji se topi kao san, bez da postane mastan ili da se razdvaja. Ali u stvari, ovi sastojci završavaju u procesiranom siru jer produžuju njegov rok trajanja na polici. Konzervansi su ti koji procesu čine najprivlačnijim. Neki procesirani sir čak ne mora da se čuva u frižideru; može da stoji na sobnoj temperaturi naizgled beskonačno dugo.
Na kraju, trgovci i distributeri ne moraju da se brinu o procesiranom siru na isti način kao o pravom siru. Jeftinije je za proizvođača, prodavca i potrošača. Radi se o novcu i vremenu.
Dakle… procesirani sir je stvarno loš? Nikada ne bismo smeli da ga jedemo, zar ne? Pa… ne.
Procesirani sir može biti sjajan, i postoje trenuci kada ništa drugo ne može da zameni taj osećaj. Ako pričamo o čizburgeru ili doručku, nadamo se da će na toj pljeskavici ili jajetu biti savršeno istopljen komad američkog sira. Američki sir (i mnogi drugi procesirani sirevi) se topi na način na koji pravi sir ne može, i to obožavamo zbog toga.
U redu je konzumirati procesirani sir, ali kao i sve u životu, važno je da postoji ravnoteža. Ne želite da jedete procesirani sir stalno. Ne samo da nije najzdravija opcija, već vas dovodi u ćorsokak sa jednoličnim sirevima. Zbog proizvodnog procesa, pravi sir ima mogućnosti ukusa koje procesirani sir nikada neće moći da replicira. Farme koje odgajaju životinje za mleko, ruke proizvođača sira, mikroorganizmi koji pretvaraju mleko u hiljade različitih, prepoznatljivih, sirastih užitaka – sve je to deo onoga što čini sir posebnim. Sa procesiranim sirom, apsolutna doslednost je ključna, piše bonappetit.com.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.