Šta je uragan i zašto razorne oluje dobijaju imena? 1Foto: Irina Dmitrienko / Alamy / Alamy / Profimedia

 

Uragani, koji se nazivaju i cikloni i tajfuni, javljaju se iznad okeana u tropskim predelima, kada dođe do naglog pada vazdušnog pritiska usled velikog isparavanja morske vode. To su jaki vetrovi koji duvaju u vrtlogu oko centra veoma niskog pritiska.

Za razliku od tornada, uragan je mnogo veći i traje duže – ponekad čak i danima, dok tornado traje od nekoliko sekundi do sat vremena.

I dok se uragani formiraju iznad vode, tornada se obično formiraju na kopnu kada se sretnu hladan i topao vazduh. Kada je reč o brzini vetra, najjači zabeleženi uragan dostigao je brzinu vetra od čak 345 km/h.

Ovih dana, istočnu obalu SAD zahvatio je uragan po imenu Milton, koji bi mogao da bude jedan od najjačih u istoriji.

Šta je uragan?

Prečnik uragana obično se kreće od 80 do 600 km, a može biti visok od 8 do 15 km. Pored jakog vetra, razvija se i grmljavina (kumulonimbus), povremeno sa jakim pljuskovima. Orkanski vetrovi na moru mogu razviti ogromne talase, a kada se presele na kopno, mogu izazvati katastrofalna razaranja.

Naziv uragan se odnosi na jake tropske ciklone u severnom delu Atlantskog okeana, Karipskom moru, Meksičkom zalivu, zapadnom delu južnog Pacifika i jugoistočnom delu severnog Pacifika. U Indijskom okeanu, Bengalskom zalivu i Arapskom moru tropski cikloni su poznati kao cikloni, a u zapadnom delu severnog Pacifika, Kini i Japanu, tajfuni.

Uragani su jedini vremenski događaji kojima su data imena kako bi se lakše razlikovali i pratili. Sve do ranih pedesetih, tropske oluje i uragani su praćeni po godinama i redosledu pojavljivanja, ali su stručnjaci na kraju odlučili da je korišćenje kratkih i lako pamtljivih imena najjednostavnije. Pored toga, oni su takođe smanjili konfuziju u slučajevima kada se istovremeno pojavilo nekoliko oluja.

Kako uragani dobijaju imena?

Godine 1953. Amerika je počela da koriste ženska imena za oluje, a do 1978. i muška i ženska imena su korišćena za razlikovanje oluja u severnom Pacifiku. Praksu da se uragani i oluje nazivaju isključivo ženskim imenima ubrzo su usledile i zemlje poput Australije i Novog Zelanda.

Naravno, to uopšte nije uzbudilo žensku populaciju meteorologa i naučnu zajednicu. Prva koja se javno oglasila protiv ove prakse bila je Roksi Bolton. Ona je istakla da nije fer da se žene tako proizvoljno poistovećuju sa katastrofama i pokrenula kampanju za „ravnopravnost” – neka neki od uragana nose muška imena.

Stroga pravila

Danas je za izbor imena zadužena Svetska meteorološka organizacija (WMO), koja ima strogu proceduru. Spisak imena se rotira svakih šest godina, ali u slučaju jakih nevremena sa velikim brojem žrtava, ta imena se uklanjaju sa liste imena koja će se koristiti u budućnosti.

Lista za 2023. koja počinje sa Arlin i završava se sa Vitni ponovo će se koristiti 2029. godine. Među najznačajnijim su: Katrina, strašna oluja koja je pogodila Nju Orleans 2005. (koju je zamenila Katia), i Flojd, koga je zamenio Frenklin.

U 2017. godini u istoriju su ušla imena Harvi, Irma, Marija i Nejt. Ime Ida je penzionisano 2021. godine, a kada se ta lista ponovo koristi 2027. godine, biće zamenjeno Imani. Prema podacima Svetske meteorološke organizacije, od 1953. godine povučena su 94 imena.

U prošlosti su imena oluja birana nasumično.

Na primer, oluja koja je pogodila brod po imenu Antje i uništila mu jarbol nazvana je „Antjev uragan“. Stotinama godina, imena oluja birali su dani svetaca ili mesta na koja su pogodila, kao što je uragan Galveston iz 1900. Tek kasnije su meteorolozi počeli da prate abecedni sistem, pri čemu je naziv prvog uragana u sezoni bi počinjalo slovom A, drugo bi počelo slovom B, i tako dalje, prenosi punkufer.hr.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari