Džeremi Ingland ima 35 godina, živi u Bostonu u SAD i svetski je poznat doktor fizike.
On nije nekakav propovednik ili dobroćudni umobolnik sa konačnim odgovorom na pitanje šta je život, već obrazovani vunderkind koji je pohađao Harvard, doktorirao na Stenfordu, radio na Oksfordu i Prinstonu, a danas izučava fiziku živih sistema i predaje na slavnom MIT-iju u Bostonu. I, čini se, ima odgovor na baš to pitanje.
Kako pišu novine u dalekom Izraelu, Ingland je i ortodoksni Jevrejin, ali se pre par godina proslavio svojim provokativnim argumentima koji su potekli iz statističke fizike, a koji možda objašnjavaju poreklo i nastanak života. Džeremi Ingland ima zanimljivu ideju – da život kao fenomen nije jedinstvena slučajnost, već je neizbežna posledica fizičkih zakona.
„Ako uzmete neku tamo, bilo koju, slučajno izabranu grupu atoma i osvetljavate je svetlošću dovoljno dugo, ne bi trebalo da se iznenadite kad dobijete biljku“, kaže novinarima i mada, naravno, to ne misli doslovno, Ingland pokušava da ukaže kako stvar sa životom ne počiva na nekom specijalnom trenutku, već na postojanju mehanizma koji nežive atome pre ili kasnije organizuje u živi sistem, ako su neprekidno izloženi spoljnom izvoru energije (sunčeva svetlost) i nalaze se u toplotnom rezervoaru (okean).
Sa stanovišta fizike, jedan živi sistem kao što je na primer ćelija sa ugljenikovim atomima i jedan neživi sistem se razlikuju prema tome kako se nose sa Drugim principom termodinamike, odnosno prema načinu na koji zadržavaju i oslobađaju energiju. Ne ulazeći u konkretne termodinamičke procese, očigledno je da živi sistemi to (po sebe same) čine na efikasniji način.
Imajući to u vidu, Ingland je uz dosta finog računa i formula iz statističke fizike pokazao da će se grupa atoma koja je pod dejstvom spoljne sile i nalazi se u toplotnom rezervoaru re-struktuirati tako da efikasnije zadržava i oslobađa energiju i tako postati – nalik živom sistemu. Time je došao do hipoteze da se grupa atoma i molekula može samoorganizovati da bude živa kako bi efikasnije apsorbovala i oslobađala energiju. I da to nije ništa posebno, već nešto sasvim inherentno fizičkim zakonima. Sasvim jednostavno, i stoga čudesno. Kao život, uostalom.
„Nauka kroz priče“ je medijska inicijativa koja na društvenim mrežama i u tradicionalnim medijima svakodnevno objavljuje originalne priloge inspirisane naučnim saznjanima. Uz podršku Instituta za fiziku u Beogradu, „Danas“ predstavlja 77 izabranih priča sa portala www.naukakrozprice.rs
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
