Šta magla i zagađenje ovih dana u Srbiji rade našim plućima, objašnjava pulmološkinja Tatjana Radosavljević

„Generalno magla, visoka vlažnosti i visok vazdušni pritisak kod hroničnih bolesnika koji imaju problem sa plućnim bolestima može dovesti do problema. Međutim, problem nastaje kada je prisutno i aerozagađenje koje čine brojne čestice. Najopasnije čestice koje se vezuju za maglu su sumpor dioksid i azot oksid. Magla predstavlja kapljice vode koje sa ova dva gasa čine jake kiseline – sumpornu i azotnu koje se rasprše i mi ih udišemo. Zato se te magle zovu i kisele magle“; kaže Radosavljević.

Pančevo i Bor su samo neki od gradova u Srbiji koji često imaju kisele magle.

„Aerozagađenje takođe ima čestice koje mogu biti jako opasne. Pre svega govorimo o Pm2.5 i Pm10 čestice koje kad se udahnu dolaze do najsitnijih delova pluća koji su opkoljeni krvnom mrežom tako da odlaze direktno u krv. Kada se često udišu tokom godina mogu dovesti do teških plućnih i vanplućnih bolesti. Pre svega mogu dovesti do raznih oblika malignih bolesti, do opstruktivnih bolesti, do pogoršanja astme, srčanih problema, čak mogu biti razlog šloga ili Alchajmerove bolesti“, objašnjava plumološkinja.

Tatjana Radosavljević kaže da su 4 grupe ljudi najugroženiji – deca jer njihova pluća razvijena i koja su često na ovakvom vazduhu.

„Dolazi do prekombinacije disajnog sistema i razvijaju astmu. Smatra se da će do 2050. godine svako drugo dete u Evropi imati astmu. U drugoj grupi su trudnice koje nose plod, a udišu pomenute čestice. U trećoj grupi su hronični bolesnici čiji se simptomi mogu pogoršati do fatalnih stanja. I na kraju su stariji građani čiji je imuni sistem je slabiji i koji mogu imati veće posledice“, objašnjava Radosavljević.

Aerozagađenje je opasno kako za ugrožene grupe tako i za zdrave ljude koji se ovih dan žale da im ovakvi uslovi smetaju.

Kako kisela magla i aerozagađenje utiče na naša pluća pogledajte u isečku iz emisije.