Šta očekuje „česte letače“?

Veće takse bi smanjile korišćenje ovog prevoznog sredstva, čime bi došlo do pada emisije ugljen-dioksida prouzrokovane letenjem.

„Ako se ova mera predstavi na pravi način, ona ne bi trebalo da bude nepopularna i velika većina ljudi neće biti mnogo pogođena“, rekao je Kris Stark, izvršni direktor Odbora za klimatske promene. „Ali veoma je važno da vlada bude iskrena u vezi sa emisijama Šugljen-dioksidaĆ iz vazduhoplovstva“, kaže Stark za britanski The Guardian.

Prema pisanju veb-sajta Full Fact, britanske nezavisne dobrotvorne organizacije koja se bavi proverom činjenica, 15% populacije koristi 70% svih letova, dok 57% građana Velike Britanije ne koristi avio-transport uopšte. Avijacija bi trebalo da bude najveći izvor emisije ugljen-dioksida u Velikoj Britaniji do 2050. godine, a ministri istvremeno planiraju povećanje korišćenja avio-transporta do 49%. Komitet upozorava da bi povećanje trebalo da se ograniči na 25% aktuelnog niva emisije ugljen-dioksida koji Velika Britanija „odašilje“ u atmosferu, i ostaje pri tome da su ,,česti letači“ veliki deo ovog problema.

Mnoga udruženja „zelenih“ takođe se zalažu za kažnjavanje onih koji najviše koriste avio-transport, kao i za svojevrsnu zabranu proširenja aerodroma i celokupno poboljšanje javnog prevoza. Leo Marej, direktor nevladine organizacije 10:10 Climate Action, saglasan je sa predlogom Odbora za klimatske promene.

„Najviše ekološke štete od putovanja avionom ne nastaje zbog godišnjih porodičnih odmora, već zbog vrlo čestih letova onih sa najvišim primanjima koji to čine u svoje slobodno vreme.

Naknada za letenje često je najpravedniji i najefikasniji način da se vazduhoplovstvo drži u sigurnim granicama.“

Zanimljivo je da ova diskusija dolazi u vreme oštrih polemika u vezi sa izgradnjom treće piste na londonskom aerodromu Hitrou, koja bi mogla da poveća emisiju ugljen-dioksida do te mere da bi širenje drugih aerodroma u Velikoj Britaniji postalo potpuno neizvodljivo.

Ipak, još uvek je nepoznanica kako bi frequent flyer levy funkcionisao u praksi. Recimo, da li bi se primenjivao u vreme kada Velika Britanija želi da podstakne trgovinu sa drugim zemljama? Ili kako biste naterali ljude da prestanu da se pretvaraju da lete zbog posla a ne iz zadovoljstva, jer se na prve ne plaća taksa? Komitet kaže da je jedno od rešenja povećanje poreza za aviokompanije ili ograničavanje aerodromskih kapaciteta.

Kada je o aviokompanijama reč, ova industrija se nada da će svojevrsnu kompenzaciju postići kontroverznom praksom u kojoj firme pristaju da plate, recimo, sadnju drveća u zemljama u razvoju u zamenu i tako se iskupe za emisiju ugljen-dioksida.

Naravno, one su protiv plana koji je iznela Komisija. Tako Nil Robinson iz grupe Sustainable Aviation kaže:

„Ulaganjem desetina milijardi funti u nove, čistije letelice već smo odvojili porast u korišćenju vazduhoplovstva od porasta emisije ugljen-dioksida, i naša industrija na globalnom nivou ima odavno utvrđeni plan da prepolovi emisije do 2050. godine.“

Vlada Velike Britanije je odgovorila da će proučiti dobijene preporuke, i da će uzeti u obzir poruke koje šalje avio-industrija.

U saradnji sa Centrom za promociju nauke, „Danas“ predstavlja izabrane priče sa naučnopopularnog portala elementarium.cpn.rs