Šta posete ljudi čine antarktičkim pticama? (2. deo)

Tako je tim predvođen upravo njom pokupio fekalne uzorke od 666 odraslih ptica različitih vrsta širom Antarktičkog okeana, uključujući pingvine i žutokljune albatrose. Kako su se plašili da bi izmet – koji je već na zemlji – mogao da bude kontaminiran, naučnici su ga uzimali direktno sa ptica, što se pokazalo kao nezogdan posao jer je podrazumevao hvatanje i njihovo čišćenje sterilnim tamponima.

„Pingvini su veoma jaki… a pomornici veoma lukavi“, kaže Hakob Gonsales-Solis, evolucioni i ekološki biolog sa Univerziteta u Barseloni, koji je takođe bio u timu.

„Ukoliko ne uhvatiš pomornika već u prvom pokušaju, više te nikada neće pustiti da mu se približiš“, dodaje Gonsales-Solis.

Tim je uzorke skupljao na četiri lokacije, od 2008. do 2011. Iz tih uzoraka naučnici su izolovali i identifikovali bakterijske vrste i analizirali da li originalno potiču od ljudi ili životinja. Tako su ustanovili da neke od bakterija koje su pronašli u izmetu, poput Campylobacter jejuni, koja uzrokuje trovanje hranom, potiče iz ljudskog organizma, što sugeriše da ljudi mogu da prenesu svoje bakterija na lokalne morske ptice Antarktika. Ovaj zaključak dalje potvrđuju salmonela i kompilobakterije, pronađene na sve četiri lokacije, kaže Serda-Kueljar.

Gonsales-Solis predviđa da, iako salmonela i kampilobakterija ne ubiju sve inficirane životinje, pateogeni bi ipak mogli da imaju opasne posledice po antarktičke kolonije ptica, jer je ovo prvi put da se sa njima suočavaju.

Stoga autori studije kažu da vlade i naučne organizacije moraju da urade više kako bi sprečile ili smanjile ljudski uticaj na Antarktiku. Jedna od mera bila bi i obaveza da se ljudski izmet odnosi sa kontinenta.

U saradnji sa Centrom za promociju nauke, „Danas“ predstavlja izabrane priče sa naučnopopularnog portala elementarium.cpn.rs