Šta raditi ako se pas otruje sa lekovima?

Slično je i kod nas. Ukoliko su im pristupačni, lekovi koji se koriste u terapiji samih ljubimaca ili koje koriste vlasnici predstavljaju veliku opasnost. Lekovi su korisni ali ukoliko se prekorače doze ili čak koriste oni koji nikako nisu predviđeni za pse i mačke, posledice mogu biti krajnje ozbiljne. Sa kojim lekovima psi mogu da se otruju i šta raditi ako se pas otruje sa lekovima ?

Neke supstance u lekovima su krajnje toksične za ljubimce, tako da samo jedna doza može da dovede do veoma dramatičnih i po život opasnih situacija. Gotovo svi lekovi su atraktivni za ljubimce. Neki se igraju ambalažom koju otvore ili pregrizu, a onda pilule i kapsule progutaju. Većina lekova imaju primamljivu boju, miris i oblik pa predstavljaju poseban izazov za ljubimce. U našim domovima se tradicionalno nalazi veliki broj lekova bilo da ih vlasnici koriste kod hroničnih oboljenja, bilo po principu „za ne daj Bože“. Spisak ovih lekova je gotovo beskrajan.

Trovanja lekovima mogu biti akutna, kao posledica trenutnog unosa lekova koji sadrže opasne supstance ili kao posledica neadekvatnog ili dugotrajnog korišćenja lekova u terapiji. Akutna gotovo momentalno utiču na zdravlje ljubimca i mogu izazvati i smrt u vrlo kratkom vremenu. S druge strane, dugotrajno korišćenje lekova u nepravilnim dozama izaziva oštećenja važnih organa i sistema organa koje drastično utiče kako na kvalitet života tako i na sam životni vek ljubimca.

Akutno trovanje se manifestuje naglo, već u roku od nekoliko sati. Nivo i opasnost od trovanja zavise od supstance koju je ljubimac uneo u svoj organizam. Simptomi trovanja su:

Povraćanje, Proliv, Bol u abdomen, Letargija, Suženje svesti, Pospanost, Drhtavica, Povišena temperature, Otežano kretanje, Promena rada srca, Plitko disanje, Kolaps.

Međutim, ovo su simptomi koji mogu da upućuju i na neke druge zdravstvene probleme. Javljaju se i kod trovanja otrovima protiv glodara, biljkama ili antifrizom.

Nažalost, postoje i odložena dejstva trovanja lekovima koja se manifestuju posle dužeg vremenskog perioda i posledica su neadekvatne ili dugotrajne upotrebe lekova. Ovo se dešava i kada se radi o primeni lekova u terapiji i kada ljubimci samostalno konzumiraju lekove bez znanja vlasnika. Simptomi su u ovim slučajevima slični ali nisu preterano dramatični. Tada su otežana dijagnoza i terapija jer mogu da ukazuju i na neke druge zdravstvene probleme pa nije retkost da prođe više vremena dok se ljubimcu ne ukaže adekvatna pomoć.

U oba slučaja, bitno je da vlasnik upozna veterinara sa simptomima koje je primetio, po mogućstvu donese uzorak povraćenog sadržaja ili stolice i napomene da li je samostalno primenjivao neku terapiju ili postoji mogućnost da je ljubimac nekontrolisano konzumirao lek. Naziv leka i količine su od neprocenjivog značaja za određivanje terapije.

Terapija je u ovakvim slučajevima simptomatska, što znači da se deluje na ublažavanje iskazanih simptoma. Može se reći da ne postoji protivotrov za ovakva stanja pa je pravovremena pomoć veterinara od presudnog značaja.

Nikada ne ostavljajte lekove na mestima koja su dostupna ljubimcima. Lekove držite u zatvorenim policama na visokim pozicijama ili fijokama koje se teško otvaraju. Ponašajte se kao da štitite decu od lekova.

Ne zaboravite da lekovi koji su bezbedni za decu nisu po pravilu bezbedni i za kućne ljubimce pa i ove lekove držite van domašaja pasa i mačaka.

Posebno je važno da znate da nikada samostalno, bez konsultacije i nadzora sa veterinarom ne dajete lekove svom ljubimcu.  Svi lekovi imaju svoja pozitivna dejstva ali mogu biti i krajnje opasni. O pravilnoj upotrebi lekova upoznati su samo stručnjaci – dakle ne lekari humane medicine, farmaceuti, komšije i prijatelji, već samo – veterinari.