Šta raditi i kako se ponašati ako dođe do napada stršljena?

Šta da radite ako naiđete na stršljene?

Profesorka sa Veterinarskog fakulteta u Hrvatskoj Ivana Tlak Gajger je u emisiji N1 Studio uživo objasnila kako se treba ponašati ako naiđete na gnezdo stršljena.

Ona kaže da stršljeni nisu baš agresivni kada su u pitanju evropske vrste, ali su aktivni tokom letnjih meseci. Grade gnezda i hrane se velikim brojem različitih insekata, a štetni su za pčelarstvo jer napadaju medonosne pčele.

Ističe i da je teško potvrditi da je reč o najezdi stršljena, ali je to uobičajen broj za letnje mesece. U proleće matica počinje da gradi primarno gnezdo, tada tu ulogu preuzima prva generacija mladih stršljena, objašnjava ona.

Tokom aktivnih meseci gnezdo se povećava, a može ih biti i do hiljadu, s tim što mogu da daju i nekoliko stotina novih mladih matica koje tokom septembra ulaze u hibernaciju.

„Oni sami po sebi nisu agresivni, ali se osećaju ugroženo ako osete da se približavate njihovom gnezdu. Moglo bi se zaključiti da su ubodi uglavnom slučajni usled iznenadnog ulaska u blizinu gnezda, što može izazvati agresivno ponašanje. “ navodi.

Ona savetuje da se u slučaju pronalaska gnezda u stambenim ili poslovnim objektima pozovu službe nadležne za uklanjanje takvih gnezda.

„Prvo morate da ubijete sve stršljene u gnezdu da bi se izvršilo fizičko uklanjanje“, objašnjava ona.

Ona je prokomentarisala i razliku između stršljena i osa i rekla da je evropski stršljen najveći i samim tim ima veću količinu otrova, a razlika u ubodu zavisi pre svega od osetljivosti jedinke, lokacije i broja uboda i količine otrova koja se oslobađa, iako je sastav otrova relativno sličan, rekla je profesorka.

Šta ako se desi ubod?

Mladen Hron iz Nastavnog zavoda za hitnu medicinu Grada Zagreba bio je gost N1 studija i govorio o ubodu stršljena i kako reagovati ako dođe do uboda.

On kaže da se u većini slučajeva ubod stršljena završava lokalnim i bolnim eritemom.

„To je najblaže što može biti i u većini slučajeva je tako. Ljudi koji su skloni alergijama mogu razviti blagu alergijsku reakciju u vidu osipa, otoka usana, jezika, suzenja očiju. Dok najteži oblici alergijske reakcije mogu dovesti do anafilaktičkog šoka. Manifestuje se otežanim zviždanjem, kao posledica kardiovaskularnog kolapsa, javlja se hipotenzija – u početku vrtoglavica – i osoba može da padne u nesvest, što može rezultirati i smrću“, objašnjava Hron.

On kaže da najteži ishodi zbog uboda nisu česti i dodaje da je u slučaju anafilaktičkog šoka teško reagovati na vreme.

„Anafilaktički šok se dešava veoma brzo i to je dramatičan događaj, ako ne pružimo hitnu pomoć veoma brzo, može biti fatalan. U svakom slučaju treba brzo reagovati i pozvati hitnu pomoć ili otići u najbližu hitnu pomoć“, ukazuje on.

Upitan koji deo tela je najopasniji ubod, Hron odgovara da je to glava.

„Na glavi se razvija angioedem, a disajni put se zatvara i dolazi do gušenja. U predelu glave taj ubod je najopasniji, a što perifernije idemo, to je ishod povoljniji“, keže on.

Hron napominje da se treba kloniti gnezda stršljenova kako ih ne bismo provocirali.

„Ako ih isprovociramo, onda napadaju u rojevima. Uopšte nije preporučljivo mlatarati rukama i bežati. Ako zamahnemo rukama, onda je stršljen najopasniji. Treba biti miran i pribran i čekati ga da ode“, kaže on.

Najčešće intervencije

On objašnjava da većina ljudi dolazi u Hitnu pomoć jer se plaše najteže alergijske reakcije.

„Svi ljudi manje-više znaju da to može da dovede do smrti. Često dolaze samo sa običnim bolnim eritemom. Ređe sa osipom. Kod anafilaksije je situacija takva da kada se ona razvije, retko i dođu. Preporuka za njih je da nose adrenalinske špriceve“, rekao je on.

Teško je reći da li ove godine ima više intervencija nego prošle, ali većina ljudi dolazi da zatraži pomoć zbog bolnog ekstremiteta, a nešto ređe i zbog osipa, kaže on.

„Otrov osa je jači otrov od otrova stršljena, ali opasnost leži u alergiji. Sa otrovom stršljena, alergijske reakcije su jače“, objašnjava on.