Šta se događa sa našim organizmom kada jedemo slaninu: Ove stvari morate da znate

Kada je u pitanju prerađeno meso poput slanine, potencijalna šteta dolazi od viših nivoa natrijuma, zasićenih masti i konzervansa. Redovna konzumacija ovog prerađenog mesa za doručak, s druge strane, može biti posebno štetna za uspostavljanje zdrave ishrane.

U prosečnom komadu suve svinjske slanine naći ćete malo više masti i natrijuma, ali i pristojnu količinu proteina i ključnih vitamina. Ovi nivoi zavise od vrste i marke koju kupujete, ali u proseku, kriška slanine sadrži:

110 kalorija,
3,8 grama proteina,
10,4 grama masti,,
3,5 grama zasićenih masti
0 grama ugljenih hidrata,
0 grama vlakana,
210 miligrama natrijuma.

Jedna od prednosti jedenja slanine je da vam ovaj suhomesnati proizvod može obezbediti brz i lak unos proteina u bilo kom obroku u toku dana. Samo jedna kriška slanine srednje masnoće sadrži oko tri do četiri grama proteina. Za one koji obično konzumiraju relativno malo proteina, dodavanje parče slanine može povećati njihov unos i sitost tog obroka. Tako, na primer, možete povećati sadržaj proteina u salati ili sendviču, nakon čega biste mnogo brže ogladnjeli bez ovog dodatka.

Dalje, slanina se smatra prerađenim mesom, što znači da često sadrži aditive i konzervanse. Nažalost, utvrđeno je da mnogi od ovih sastojaka imaju negativne efekte na zdravlje.

Na primer, natrijum fosfat je jedan od najčešćih aditiva koje ćete naći u slanini, a povezan je sa bržim starenjem i mogućim oštećenjem krvnih sudova. Još jedan uobičajeni sastojak koji se dodaje slanini i prerađenom mesu je natrijum nitrat, koji je povezan sa rakom dojke, debelog creva i prostate.

Ljubitelji slanine biće srećni da saznaju da postoje neki brendovi koji proizvode slaninu bez ovih konzervansa. Zato uvek pre kupovine proverite spisak sastojaka i izaberite najzdraviju opciju.

Utvrđeno je da prerađeno crveno meso, uključujući slaninu, ima potencijalno negativne efekte na zdravlje srca ako se redovno konzumira.

Prema studiji objavljenoj u časopisu Circulation, redovna konzumacija ovog mesa je povezana sa 42% povećanim rizikom od koronarne bolesti srca i 19% povećanim rizikom od dijabetesa.

Još noviji izveštaj, objavljen u American Journal of Clinical Nutrition, otkrio je da je konzumiranje više od 150 grama prerađenog mesa nedeljno (oko pet kriški slanine) povezano sa povećanim rizikom od kardiovaskularnih bolesti za skoro 46% u poređenju sa konzumiranjem nema prerađenog mesa.

Za one sa postojećom dijagnozom hipertenzije ili one na granici, redovno jedenje slanine može biti opasna navika. To je zato što slanina ima visok sadržaj natrijuma, što može doprineti povećanju krvnog pritiska promovišući zadržavanje vode i sužavanje krvnih sudova. Pored višeg nivoa natrijuma, slanina takođe često sadrži veći nivo zasićenih masti, a ponekad i trans masti. Zasićene i trans masti u slanini takođe mogu dovesti do nakupljanja arterijskog plaka, daljeg sužavanja krvnih sudova i potencijalnog pogoršanja hipertenzije.

Slanina je vrsta prerađenog mesa, pa se rizik od raka može povećati. To je zato što je prerađena hrana poput slanine, kobasica i delikatesnog mesa klasifikovana kao kancerogeni grupe 1, što znači da je dokazano da ovi proizvodi ponekad dovode do povećanog rizika od raka.

Prema izveštaju objavljenom u Nutrients, redovna konzumacija prerađenog mesa povezana je sa mogućim povećanim rizikom od raka želuca, jednjaka, debelog creva i pankreasa. Važno je naglasiti da pojava raka zavisi i od drugih faktora načina života.

Nije tajna da je slanina puna masti. Sočnost i masnoća lepe trake slanine je ono što je čini tako dobrom! Ali od koje masti se pravi slanina? Slanina se prvenstveno sastoji od 50% mononezasićenih masti, 40% zasićenih masti i 10% polinezasićenih masti, a prema The Nutrition Journal, sve tri ove masti mogu biti deo dobro izbalansirane ishrane.

Mononezasićene masti mogu zapravo pomoći u balansiranju nivoa holesterola i smanjenju rizika od srčanih bolesti. Zasićene masti ponekad steknu lošu reputaciju, ali nije tako loše. Ove masti ćete naći uglavnom u proizvodima životinjskog porekla i svakako ih treba konzumirati u umerenim količinama. Polinezasićene masti, koje se nalaze u mnogim ribljim proizvodima, takođe su dobre za vaše srce i nivo holesterola.

Iako zasićene masti u malim količinama nisu toliko loše za vas, slanina ipak sadrži oko 40% u svakoj porciji. Važno je da se fokusirate na to odakle dobijate zasićene masti. Možda bi bilo bolje da ograničite unos slanine i konzumirate zasićene masti iz kokosovog ulja ili kokosovog putera kako biste uravnotežili svoju ishranu.

Većina ljudi to ne zna, ali slanina zapravo sadrži i tonu vitamina. Dakle, kada jedete slaninu, dobićete mnogo vitamina, uključujući B6 i B12 zajedno sa gvožđem, cinkom, magnezijumom i selenom.

Nutrition Journal se slaže da su ovo korisni vitamini za doručak, ali dodaje da postoji mnogo drugog svežeg lisnatog povrća i nemasnog mesa koji mogu biti izvori ovih važnih jedinjenja.

Poznato je da životinjski proizvodi i masna hrana pomažu u ravnoteži mikrobioma creva i umiruju sluznicu želuca. Ovo je jedan od mnogih razloga zašto su ljudi opsednuti bujonom od kostiju! Međutim, prema World Journal of Gastroenterologi, velike količine zasiĆenih masti ili masne hrane zapravo mogu poremetiti prirodnu ravnotežu mikrobiote vašeg creva. Kada jedemo zdravije masti kao što su riblje ulje ili avokado, promovišemo ravnotežu masnih kiselina u našem telu. Ali kada konzumiramo velike količine masne hrane, koja je bogata nezdravim mastima, to može imati suprotan efekat. To se dešava zato što prerađene masti i ulja mogu stvoriti višak crevnih bakterija, što šteti optimalnoj crevnoj flori, prenosi centarzdravlja.hr.

BONUS VIDEO: