Šta simbolizuje cvet Natalijina ramonda?

U Srbiji se u vidu amblema nosi na reveru tokom Dana primirja u Prvom svetskom ratu

Ostavite komentar


  1. Istine radi za čitaoce ovog i drugih portala i medija jer se ovi podaci pogrešno prenose od kako je ova reliktna i endemična balkanska biljka uzeta kao simbol Dana porimirja u Srbiji. Činjenice su sledeće:: Natalijina ramonda (Ramonda nathaliae Pančić i Petrović) ne raste u Crnoj Gori, Albaniji, i severozapadnoj Bugarskoj kako je napisano, već srpska ramonda (Ramonda serbica Pančić) koja još raste u zapadnoj Makedoniji i severozapadnoj Grčkoj (severni Pind) . Neprecizno se navodi da natalijina ramonda raste na Kajmakčalanu gde je nema, već na istočnom ogranku ovog planinskog venca na granici Severne Makedonije i Grčke pozantom pod imenom Nidže. Osim u istočnoj Srbiji na Suvoj planini i severnim stranama Ljubotena na Šarplanini natalijina ramonda raste još u svim krečnjačkim klisurama pritoka Vardara u Severnoj Makedoniji gde je i najbrojnija, kao i severnoj Grčkoj planina Vermion). U okolini Niša obe vrste rastu u simapatriji, Ovo su pouzdani podaci budući da sam ove biljke izučavao sa saradnicima više od 20 godina, Izvinjavam što sam iskoristio priliku da održim kratko predavanje iz fitogeograije. Ako neko ovaj tekst pročita valjda će opisi rasprostranjenja natalijine ramonde prilikom budućih obeležavanjima Dana primirja biti ispravljeni. Uzgred rečeno cvet na amblemu je tako stilizovan da više liči na cvet srpske, nego natalijine ramonde. Uostalom neka čitaoci vide fotografiju na početku teksta.

  2. Zasto maslacak nije cvet Fenix…? Ili npr. kopitnjak…? Koji li ce cvet biti simbol Malog Sengena…? Pitam se , pitam se…!

  3. tu novu, besmislenu, vestacku „tradiciju“ je u Srbiju uveo veciti student Marko Djuric. Koji cak ni drzavni Pravni fakultet nije uspeo da zavrsi, nego je kasnije kupio neku ‘diplomu’ na privatnom. E taj je odabrao nasumicno cvet i izdao naredjenje Srbima i Srbiji, a oni krotko i smerno postuju…….

  4. Zahvaljujem profesoru Stevanoviću na preciznim i korisnim fitoreografskim pojašnjenjima. Kao potomak komandanta Šumadijske divizije, koja je učestvovala u proboju Solunskg fronta, želeo bih da dodam sledeće. Sa aspekta simbolike nije važno da li je stilizovani cvet vaskrsnice iz vrste natalijine ili srpske ramonde, jer on zapravo simbolizuje vaskrsnuće srpske vojske posle albanske golgote. Ne ulazeći u polemiku da li je ova „tradicija“, kako je napisao neko u komentarima, bila potrebna i ko ju je osmislio, meni je lično drago da se toga dana setimo naših predaka, jer gotovo da nema kuće u Srbiji koja nije podnela žrtve tada. Kombinacija lente albanske spomenice sa cvetom meni je takodje primereno, mada trebalo je ipak napraviti neko javno izjašnjavanje o predloženim simbolima. Meni lično bi kao cvet (bez obzira na simboliku vaskrsnice) više odgovarao cvet zaspanke (lat. Gentiana verna), kao simbol kojim Stevan Jakovljević završava Srpsku trilogiju: „Vreme briše iz sećanja uspomenu na ljude koji su storili legendu o Kapiji Slobode. Samohrane majke utešite se!… Na Kajmakčelanu, zaklonjena kamenjem što je nekd štitilo vaše sinove, raste sada mirno… Gentiana verna“.

  5. Crvena Zvezda treba da ptomeni grb i naziv. Da se zove po Srpskoj Nataliji. Partizan u Gvozdeni Puk. To je dug za naše pradeda e. Tradiciju jedinu svetlu posle Kosovskog Boja.

  6. Svakako treba obelezavati Dan Pobede u Srbiji. Vrlo svečano se obelezava u Britaniji. Svi nose na reverima crveni cvet maka.
    90 ih godina , Srbija je bila na losem glasu zbog ratova , ali i tada , kada dodje ovo doba godine odaje joj se priznanje za zasluge u Prvom Svetskom ratu , kao i postovanje njenim žrtvama. Čini mi se, da su do skoro, vise Englezi spominjali nase zrtve , kao i zasluge u Prvom Svetskom ratu nego mi u Srbiji.
    Drago mi je sto se to promenilo.

  7. Zapadni mediji to zovu danom primirja, a ja mislim da bi ga trebalo zvati Dan pobjede – mnogo je ljudi dalo živote za slobodu koju danas uživamo. I ponavljaju se pozivi za intervencionizam zbog čega je i 1914. izvršena agresija i izazvana tragedija svjetskih razmjera.

Ostavite komentar


Život

Naslovna strana

Naslovna strana za 16. decembar 2024.
Galerija

Pretplati se i postani deo Kluba čitalaca Danasa

Klub čitalaca Danasa je zajednica pretplatnika na dnevni list Danas kojima je, pored ekskluzivnog pristupa novinama u PDF formatu veče pre nego što se štampano izdanje nađe na trafikama, dostupna i celokupna arhiva lista onlajn. Članska kartica obezbeđuje i preko 50 popusta naših partnera, kao i pozivnice za naše događaje i akcije.

Ana Ćurčin, muzičarka

Danas predstavlja pokušaj objektivnosti i relavantnosti prema nekakvoj istini koja bi trebalo da bude jedna vodilja kada je žurnalistika u pitanju.