Šta simbolizuje plivanje za Časni krst na Bogojavljenje

Bogojavljenje je jedan od bitnijih hrišćanskih praznika, a obeležava se 19. januara. Slavi se kao dan kada je Isus Hrist kršten u reci Jordan. Vernici se na Bogojavljenje pozdravljaju rečima „Hristos se javi“, a otpozdravljaju sa „Vaistinu se javi“.

Posle krštenja, Jovan, nazvan Krstitelj, video je kako se nebo otvara i Duh sveti, kao golub, silazi na Isusa. Taj trenutak predstavlja objavljivanje Bogočoveka i uvođenje Hrista u mesijansku misiju, a slavi se kao Bogojavljenje. Zato se na Bogojavljenje vrše dva osvećenja: uoči praznika u crkvi i na dan praznika na reci ili u drugoj tekućoj vodi. Veruje se da je ta voda lekovita, pa se ona nosi kući.

Poznato je da se na ovaj dan upražnjava tradicija plivanja za Časni krst. Najhrabriji muškarci i devojke ulaze u ledenu vodu i trkaju se do krsta koji se već nalazi u vodi. Prema pravilu, treba da se pliva 33 metra, što simbolizuje broj godina koliko je imao Isus Hrist kada je razapet na krst.

Ipak, plivanje za Časni krst nije oduvek bio običaj na Bogojavljenje.

„Običaj tzv. “bogojavljenskog plivanja za Časni Krst“ u nas ne seže u neku nesagledivu i duboku starinu, mada se kod nas raširilo i uvrežilo ubeđenje da je reč o jednom posebno sveštenom i starodrevnom običaju, tj. o nečemu što nas povezuje sa najdubljom našom prošlošću i crkvenim i narodnim predanjem. Moje mišljenje je, međutim, da takvo (iako široko rasprostranjeno) ubeđenje nema dovoljno osnova i da ne nalazi potvrdu ni u našoj istorijskoj, ni u našoj bogoslužbenoj i teološkoj nauci i praksi“, objašnjava za Danas đakon Hadži Nenad M. Jovanović, sekretar Centra za istraživanje pravoslavnog monarhizma.

Ovaj običaj je naš narod prihvatio i postao je deo naše tradicije.

„Može se reći da je, za relativno kratko vreme, ovaj interesantni, popularni i, donekle, jedinstveni običaj postao jedan od onih, koji su karakteristični isključivo za našu pomesnu Srpsku Crkvu, slično nalaganju badnjaka, krsnoj slavi ili brojnim drugim božićnim, vaskršnjim, svadbenim, pogrebnim i drugim narodnim običajima, koje je naš narod prigrlio, a naša Crkva, potom, na neki način, sankcionisala i prihvatila, iako takvih običaja u drugim pomesnim Pravoslavnim Crkvama u svetu nema“, dodaje on.

Plivanje za Časni krst ima svoje korene u istoriji, ali su mu pridodati određeni elementi.

„Taj element našeg današnjeg običaja bogojavljenskog plivanja za Časni Krst, zaista, ima osnovu u dubokoj starini i nekakvo bogoslužbeno i bogoslovsko opravdanje, ali su mu, dodavanjem elemenata u vidu sportskog nadmetanja i upotrebe krsta kao svojevrsnog “cilja“ jedne sportske trke, dodati i novi elementi, kojih nema u drugim pravoslavnim tradicijama, što ovaj običaj ne čini samo jedinstvenim u Pravoslavlju, već i upitnim za neke o pravoslavnih teologa mlađe generacije“, ukazuje on.

Crkva je, ipak, ovaj običaj prihvatila i on je postao deo naše tradicije, pa se tako širom Srbije svakog 19. januara pliva za Časni krst.

„Jasno je da je Srpska Crkva ovaj običaj, verovatno iz razloga ikonomije, prihvatila i da ga blagosilja, iako nije nastao strogo na osnovu viševekovne bogoslužbene tradicije i prakse vaseljenskog Pravoslavlja. Dakle, naše sveštenstvo, kao i u počecima Crkve, i sada osveštava vodu i u zatvorenom (tj. u samim hramovima) i na otvorenim vodama (rekama, potocima, jezerima, moru i sl.), mada se, načelno, tog dana sve vode smatraju blagoslovenim i osvećenim, bez obzira da li je nad konkretnom posudom sa vodom ili konkretnim vodotokom izvršen svešteni čin velikog vodoosvećenja“, pojašnjava sagovornik Danasa.

Simbolika plivanja za Časni krst

Običaj plivanja za krst potiče od davnina, te simbolizuje čoveka koji teži da kroz muke i stradanja dostigne čistotu. Sveštenstvo pojašnjava da je krst simbol stradanja, a da čovek tokom života nosi sopstveni krst, baš kao što je Isus Hristos nosio svoj. Poenta toga je da čovek treba da bude spreman da sve to podnese, s tim da je jedan od osnovnih ciljeva plivanja za časni krst na Bogojavljenje zapravo sabornost ljudi koji se okupljaju. Takođe, cilj je druženje i slavljenje Isusa Hrista. Navode i da se plivanje pogrešno shvata kao da ima takmičarski duh, već je njegova simbolika da svi ujedinjeni u veri treba da iznesu krst iz vode, što suštinski simboliše zajednicu.