Šta su napadi panike, kako da ih prepoznate i kako da ih pobedite?

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Bravo, odlican tekst, ko god da ga je napisao.

   1. Vi sigurno niste imali panicni napad niti panicni poremecaj i zato mislite da je tekst dobar. Koliko vremena ljudi koji pate od ovog oblika anksioznog poremecaja provedu tragajuci za telesnim uzrokom svojih problema posecujuci kardiologa, pilmologa, ORL, neurologa koji ih ispituju i neadekvatno lece. Tek dolazak kod psihijatra i lecenje sa antidepresivima otklanja brzo i po pravilu u potpunosti tegobe. Mnogo efikanije, jednostavnije, bezbednije i jeftinije lecenje od psihoterapije. Nazalost u ovom tekstu se reklamira psihoterapijski metod jer je autor najverovatnije psiholog.

      1. Naravno da je bolje psihoterapijom otkloniti napade panike i anksioznost, medikametnima se samo leći posledica, ne uzrok.

         1. Nazalost uzrok psihijatrijskih poremecaja, ukljucujuci i panicni, nije poznat, niti ima etioloske terapije. Da je psihoterapija metod lecenja kojim se tretira uzrok za razliku od psihofarmaka je jos jedna zabluda.

            1. Ne pametuj mnogo, tabletama se ništa ne leči, jedino simptomi. Imao sam panične, niti jedan AD nisam popio…išao sam i na sastanke podrške, sve znam, ne kažem, nekome su potrebni ali oni su tu samo da zamaskiraju simptome, dok ne rešiš uzrok, koji je kod svakoga drugačiji. Klasično lupetaš gluposti.

2. Nisam ostavio svoj pravi email i ime jer ne želim da ljudi prepoznaju ko je u pitanju. Imao sam česte napade panike dok sam radio za jednu od stranih banaka koje posluju u Srbiji. Radio sam na potpuno beznačajnoj poziciji. Bio sam konstantno pod stresom što moram da radim u tom centru zla, da slušam kako se kolege raduju što su nekom jadniku oteli kuću zbog neisplaćenog kredita i posle interno prodali. Nervirao sam se zato što sam slušao kako najviši menadžment iz inostranstva savetuje moje šefove kako da što manje plaćaju radnike, kako da ih iscede i otpuste.

   Sve to je prouzrokovalo da ne mogu da spavam, da se budim noću misleći da se davim, da imam srčani udar. Pokušavao sam da se smirim i nisam uspevao. Lekar mi je prepisao lekove za smirenje. Lekovi nisu pomagali jer su me potpuno umrtvljivali, nisam mogao da razmišljam, a i dalje sam bio ubedačen. Čim bi prestali da deluju, morao sam da uzmem sledeći. Ništa od toga nije rešilo uzrok problema i tada sam shvatio šta treba da uradim.

   Dao sam otkaz, uz veliki protest. Bilo je vikanja na te ljude, protesta u HR službi i konačno sam otišao. Više nisam imao napade panike jer nisam išao u suprotnosti sa onim kakav sam.

   Lekovi ne pomažu, ne leče i dugotrajno stvaraju sve veće probleme. Jedini lekovi koji su mi pomogli su bili prirodni, ali i aktivan rad na tome da se situacija promeni na bolje. Ako me shvatate 😉

3. Ovaj tekst kao i vecina sa ovom temom koju pisu psiholozi su intersantni za citanje ali od njih ima malo prakticne koristi i dovode ljude koji citaju u zabludu. Prvo da je psihoterapija efikasnija od farmakoteraoije i drugo da je bezbednija jer se ne koristi lek. Ni jedno ni drugo nije tacno. Licni primeri ljudi koji komentarisu ove tekstove nisu valjani za donosenje opstih zakljucaka. Nazalost vecina o psihorarmacima govori kao sedativima koji umrtvljuju, onesposobljavaju uspavljuju i ne pomazu. Na srecu postoji veliki broj razlicitih lekova koji su bezbedni, sa malo ili bez nezeljenih efekata i koji su velike efikasnosti. Nazalost o njima se moze citati u strucnim casopisima a vrlo retko, sem u negativnom kontekstu u novinama,