Šta sve simbolizuje vuk: Naprednjaci se u znak podrške Vučiću poistovetili s ovom životinjom

Vukovi su puni poštovanja prema članovima svog čopora i izuzetno su privrženi i odani, te nije čudno što su članovi SNS – a sinoć „izbombardovali“ društvene mreže u znak podrške predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću u njegovoj decenijskoj borbi za Srbiju i Kosovo.

Uzvevši u obzir mašinerijsku i iznenadnu eksalaciju i veličanjetotemske životinje – vuka, član Pokreta slobodnog građana Vladimir Pajić je na svom tviter nalogu doneo neke njegove karakteristike.

https://twitter.com/VladPajic/status/1616574620991385600?s=20&t=yQ4ihOOQLLP8aT2f9qZsNA

Vuk kao simbol i alegorija duboko je ukorenjen u srpsku tradiciju, iako je poznat od ranije. Znamo da je vučica odgajila Romula i Rema – osnivače Rima. Isto tako znamo da se u nas vuk vezuje za prethrišćanski period.

Istorija nas uči da je vuk jedna opasna ali i plemenita životinja, istovremeno i prijatelj i zver, i onaj koji nas progoni ali i onaj koji nam pruža zaštitu. Puno kontradiktornosti na jednom mestu.

Na prvi pogled, vukove je nemoguće pripitomiti, učiniti zavisnim i poslušnim po svaku cvenu. U tom smislu, vuk zaista može delovati kao ćudljivi samotnjak. Ali, ukoliko se malo dublje pozabavimo psihologijom, mi zapravo dobijamo simboliku nekoga ko jednostavno ima visoke standarde i ne trpi izdaju, ovako je opisao portal Simbolika ovu veličanstvenu životinju.

S druge pak strane, vuk se vezuje i za slovenskog boga Dažboga.

Veselin Čajkanović govori da su vuk i Dažbog u neraskidivoj vezi. Dažboga su Srbi prikazivali kao hromog starca, obučenog u medveđu kožu, a društvo bi mu pravio vuk ili crni pas. Dažbog je prema još jednom ustaljenom verovanju, okupljao vukove i određivao koliko ovaca i gde će da pojede, zimi bi im obezbedio hranu, a na proleće ih raspuštao, piše Nacionalna geografija.

Prema verovanju, kad bi se rodilo dete, u selu bi se njegovo rođenje objavljivalo rečima: „Rodila vučica vuka!“, kada bi želele da otkriju svojoj deci vučje poreklo, majke su im pevale: „Nini sine, vuče i bauče, vučica te u gori rodila“.

Za zaštitu, deci su se davala moćna, magijskog tj. zaštitnog karaktera, imena sa osnovom – vuk. Pa nam je tako svima poznata priča da je Vuk Stefanović Karadžić upravo zbog zaštite, dobio ovo ime.

Srbi su takođe koristili kost, zub ili kožu vuka kao amajliju, tj ona ih je čuvala od mračnih sila.

Poznatije od narodnih verovanja, ostale su nam poslovice vezane za vuka: „vuk dlaku menja, al’ ćud nikada“, „mi o vuku, a vuk na vrata“, „čovek je čoveku vuk“.