Šta to izbacuje Etna?

Italijanski geolog Karmelo Ferlito sa Univerziteta u Kataniji, koji se nalazi na tridesetak kilometara od Etne, ima zanimljivu teoriju: on tvrdi da bi se za Etnu mnogo pre moglo reći da je izvor vruće vode nego klasičan vulkan.

Etna (od grčkog „Ja gorim“) se nalazi na granici Afričke i Evroazijske ploče. Visok je oko 3329 metara i mnogo veći od druga dva aktivna vulkana u Italiji, Strombolija i Vezuva. Kako pepelom zasipa velika prostranstva, čineći zemlju plodnom i specifičnom po sastavu, sa ovih prostora potiču neka od vrlo cenjenih vina.

Geološka istorija Etne vrlo je burna. Tokom pola miliona godina koliko je aktivna, Etna je imala nekoliko velikih erupcija, uključujući i jednu katastrofičnu koja je, smatraju geolozi, pre oko 8000 godina stvorila ogroman cunami i preoblikovala ne samo vulkansku kupu nego i pojedine delove istočnog Mediterana. U međuvremenu, pa i u 20. veku, Etna je u više navrata uništavala okolna sela.

Devedesetih godina erupcije su pretile da unište obližnje selo Zaferana koje je spasavano gradnjom zemljanih zidova kako bi se izmenio pravac toka lave koja je putovala kilometrima, a da pri tome ne izgubi na toploti i fluidnosti, Kada kopanje basena i gradnja zidova nisu dali rezultate, eksplozivom su napravili novi veštački kanal kojim je lava odekla daleko od sela.

No, vratimo se neobičnoj tvrdnji italijanskog geologa. U radu upravo objavljenom u „Earth-Science Reviews“ Ferlito je izneo zanimljivu tezu. Kako je Etna gotovo stalno aktivna, ona izbacuje lavu (samo 2011. je izbacio oko 70 miliona tona), ali uz to godišnje izbacuje i više od sedam miliona tona vodene pare, ugljen-dioksida i sumpor-dioksida. Da se radi o „običnom“ vulkanu, uz ovu količinu gasova pod pritiskom koji podižu lavu, Etna bi trebalo da izbaci 10 puta više magme nego što je to zaista slučaj.

Uobičajeno objašnjenje bilo bi da ovi gasovi pod pritiskom izdižu magmu, ali da možda u slučaju Etne taj pritisak nije dovoljno veliki i dobar deo magme opet potone i ne dođe do erupcije.

Ferlito, međutim, smatra da se višak gasova koji izlaze iz Etne pre može objasniti drugačije: posuda unutar Etne zapravo ima neobičan sastav i u njoj postoji ogromna količina vode, kao i sumpora i ugljen-dioksida i oni zajedno čine 70 odsto sadržaja, dok je tek preostalih 30 odsto magma. Ferlito pretpostavlja da postoje „džepovi“ prepuni vode i Etna se, po njemu, pre može nazvati izvorom vruće vode nego običnim vulkanom.

“Nauka kroz priče” je medijska inicijativa koja na društvenim mrežama i u tradicionalnim medijima svakodnevno objavljuje originalne priloge inspirisane naučnim saznanjima. Uz podršku Instituta za fiziku u Beogradu, „Danas“ predstavlja 77 izabranih priča sa portala www.naukakrozprice.rs.