Šta treba da se zna o bakteriji pneumokok? 1Foto: Unsplash / Robina Weermeijer

Pneumokok je bakterija koja pripada grupi streptokoka, a ime je dobila po tipičnom oboljenju koje izaziva, a to je upala pluća – pneumonija.

Pneumokok je uobičajeni stanovnik gornjih delova respiratornog trakta. Nalazi se najčešće na sluzokoži nosa kao kolonizator u okviru normalne flore. Dužina trajanja kolonizacije varira i duža je kod dece.

Počinje već u prvim mesecima života, a posebno je česta tokom zimskih meseci. Najviši nivo kolonizacije je zabeležen kod odojčadi i dece predškolskog uzrasta (do 70%), a zatim postepeno opada.

Kod odraslih osoba iznosi oko 10%, a viši je kod onih okruženih decom. Kliconoštvo je posebno često kod osoba u kolektivima (obdaništa, kasarne). Kolonizacija pneumokokom se ne leči i detetu bez simptoma pneumokokne bolesti se ne daju antibiotici, navodi na svom portalu Gradski zavod za javno zdravlje. 

Kako ojašnjavaju iz GZZJZ, jedini rezervoar pneumokoka je čovek. Inkubacioni period je kratak i iznosi 1 do 3 dana. Pneumokok se prenosi direktnim putem, kapljicama ili kontaktom sa respiratornim sekretom obolelog.

Dužina zaraznosti je nepoznata, a najverovatnije traje sve vreme prisutnosti bakterija u respiratornom sekretu , a prestaje 24-48 sati nakon antibiotske terapije. Najčešće izaziva sporadično obolevanje, a moguće su epidemije u zatvorenim kolektivima.

Pneumokok može dovesti do pojave lokalne i invazivne infekcije. Najčešće kliničke manifestacije su upala sinusa, upala srednjeg uva, upala pluća, meningitis i invazivna pneumokokna bolest kada su bakterije prisutne u krvi (sepsa). Za pneumokokne infekcije je karakteristično intenzivno gnojenje. Zapaljenje srednjeg uva je često kod male dece i može dovesti do pucanja bubne opne.

Deo populacije koji je u većem riziku od razvoja infekcija pneumokokom su deca mlađa od 2 godine i stariji od 65 godina. Faktori rizika za nastanak bolesti su oslabljen imuni sistem, hronična oboljenja srca, jetre i bubrega, nedostatak slezine, šećerna bolest, pušenje, alkoholizam, imunosupresivna i zračna terapija, transplantacija organa…

Rizik imaju deca u kolektivnom smeštaju uzrasta ispod pet, a posebno ispod tri godine, deca koja su pothranjena i žive u lošim higijenskim uslovima.

Lečenje pneumokoknih bolesti se sprovodi antibioticima. Izbor antibiotika zavisi od uzrasta pacijenata, težine kliničke slike, i osetljivosti soja na antibiotike. Zbog značajnog procenta rezistentnih izolata pneumokoka, neophodno je uraditi antibiogram.

Kao mere prevencije GZZJZ navodi, vakcinaciju, izbegavanje gustog smeštaja u kolektivima, izolaciju bolesnika sa penicilin rezistentnim sojevima, dezinfekciju respiratornog sekreta obolelih u bolničkoj sredini.

Prva vakcina koja je napravljena za prevenciju pneumokoknih obolenja je polisaharidnog tipa i već je dugo u primeni. Daje se starijoj deci i odraslim osobama.

Druga, novija vakcina je konjugovana i daje se i kod mlađih od dve godine. Postoje tri tipa konjugovane pneumokone vakcine: 7-, 10- i 13-valentna.

Ova vakcina se nalazi u Srbiji u kalendaru obavezne imunizacije dece od drugog meseca života. Pneumokokna konjugovana vakcina treba da se daje i osobama kojima je odstranjena slezina, a preporučuje se davanje i osobama starijim od 65 godina.

Vakcinacija trudnica sa hroničnim oboljenjima pruža zaštitu deteta u prvih 6 meseci života.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari