Šta zapravo znači skraćenica OK?

Obično koristimo OK ili okay da izrazimo pristanak, slaganje ili prihvatanje. Takođe može biti pridev ili prilog koji sugeriše da je nešto zadovoljavajuće. S vremenom je čak postao glagol i imenica za označavanje odobrenja ili ovlašćenja. OK se sada pojavljuje na bezbroj jezika širom sveta i bio je čak jedan od prvih zvukova izgovorenih na Mesecu.

Uprkos sveprisutnosti reči „OK“, mnoge osobe i dalje nisu sigurne odakle potiče. Ovo nije strašno iznenađujuće. Čak su i etimolozi godinama bili u nedoumici po ovom pitanju. Neki su smatrali da potiče od okeh, što znači „jeste“, dok su drugi ukazivali na zapadnoafričko poreklo kroz jezike Mande i Volof. Dodatne teorije uključivale su proizvođača popularnog keksa Orrin Kendall koji je prehranjivao mnoge vojnike Unije tokom građanskog rata, ili haićansku luku Ou Kej, koja je bila poznata po izvozu ruma.

Iako i dalje postoje neke rasprave, najšire prihvaćeno objašnjenje među lingvistima dolazi od pokojnog etimologa i leksikografa Alena Vokera Rida. Profesor na Univerzitetu Kolumbija, Rid je proučavao istoriju skraćenice „OK“ u nizu članaka objavljenih u časopisu American Speech 1963. i 1964. i zaključio da potiče od „oll korrect“, namerno pogrešno napisanog „all correct“.

„Otkrio je da je Čarls Gordon Grin iz lista Boston Morning Post to smislio kao pravopisnu šalu koju dele novine, poput internet mima iz ranijeg doba”, rekao je etimolog Bari Popik za HuffPost. „‘OK’ znači ‘all correct’. To bi trebalo da bude ‘AC’, ali je reč o šali.“

Zaista, prvo poznato objavljeno OK s ovim značenjem potiče iz članka u izdanju lista The Boston Morning Post od 23. marta 1839, koji opisuje aktivnosti satirične organizacije pod nazivom Društvo protiv zvonjenja. Deo teksta prenosimo u originalu:

The above is from the Providence Journal, the editor of which is a little too quick on the trigger, on this occasion. We said not a word about our deputation passing “through the city” of Providence. — We said our brethren were going to New York in the Richmond, and they did go, as per Post of Thursday. The “Chairman of the Committee on Charity Lecture Bells,” is one of the deputation, and perhaps if he should return to Boston, via Providence, he of the Journal, and his train-band, would have his “contribution box,” et ceteras, o.k. — all correct — and cause the corks to fly, like sparks, upward.

Naknadna spominjanja “O.K. ― sve tačno” pojavio se u istim novinama The Boston Morning Post sledećih dana i nedelja, a izraz je ubrzo dospeo i u druge listove poput The Baltimore Sun i The Philadelphia Gazette.

Ova vrsta namernog pogrešnog pisanja podseća na noviju lingvističku modu, poput upotrebe „kewl“ ili „kool“ umesto „cool“ i uobičajenih skraćenica poput LOL i NSFW.

„Smatramo da su namerne pravopisne greške moderni fenomen, ali ja volim to razdoblje američke istorije ― 1830-ih i 40-ih ― jer se čini da je to bilo vreme kada su se Amerikanci stvarno počeli da se zabavljaju svojim jezikom i rade stvari poput smišljanja kreativne inovacije”, rekao je leksikograf i kolumnista lista Wall Street Journal Ben Cimer. “OK je izrastao iz neke vrste igre skraćenica koja je u to vreme bila popularna u SAD-u i Ujedinjenom Kraljevstvu. Smešno je jer je spojilo dva razigrana trenda – komične pravopisne greške i taj hir za stvaranjem skraćenica za izraze, poput NG za ‘ne valja’.”

Druge skraćenice pogrešno napisanih reči u to vreme uključivale su KY za „know yuse“, što znači „nema koristi“, i KG za „know go“, kao u „no-go“.

„Pre OK je bilo OW, što je bilo od pogrešno napisane verzije ‘u redu’ – ‘oll wright'“, dodao je Cimer. “To se prvo pojavilo u listu The Boston Morning Post, a zatim se pojavilo OK. Urednik se jako zabavljao ovim.”

Međutim, možemo zahvaliti politici što je OK podigla na viši nivo.

„Ljudi su u jednom trenutku pretpostavili da to dolazi od nadimka Martina Van Burena ‘Old Kinderhook’ tokom predsedničkih izbora 1840. godine“, rekao je Cimer. „Postojala su dugmad na kojima je pisalo ‘OK’, pa su ljudi pretpostavili da je to deo kampanje Van Burena, ali oni su samo koristili ovu tvorevinu koja je potekla iz Bostona.“

Pristalice tadašnjeg demokratskog predsednika čak su osnovale „OK klubove“, od kojih su neki imali slogan „OK je OK!“ Ali, Van Burenovi protivnici Whig stranke upotrebili su OK na sasvim drugačiji način – da ocrne svog prethodnika i mentora Endrua Džeksona.

Izdanje lista The New York Herald iz marta 1840. objavilo je ili pokrenulo glasinu da je Džekson nepismen i da veruje da se „sve ispravno“ piše „ole kurrek“, pa je napisao OK na službenim dokumentima kako bi pokazao odobrenje. Tako se mit proširio, i lansirao OK u govor nacije. I, kako kažu, ostalo je istorija.

Činjenica da je OK uspeo da održi takav položaj u svakodnevnom jeziku u SAD-u i daleko izvan engleskog govornog područja je u najmanju ruku impresivna. Pokojni lingvista Alan Metkalf čak je napisao knjigu pod nazivom „OK: Neverojatna priča o američkoj najlepšoj reči“ i predložio praznik pod nazivom „OK dan“ 23. marta kako bi se proslavilo njeno prvo poznato citiranje 23. marta 1839. godine.

„Slažem se s tvrdnjom Alana Metkalfa u njegovoj knjizi da je to neverovatna istorija – da bi ova skraćenica koja dolazi iz neke smešne mode iz 1830-ih mogla da zavlada svetom,” rekao je Cimer. „To samo pokazuje da se jezik razvija na neočekivane načine. Stvari koje ljudi smatraju zanimljivim ili zabavnim i žele da ih primene mogu poticati iz najrazličitijih izvora.”

Cimer veruje da nam proučavanje primera iz prošlosti, kao što je OK, može da pomogne da razumemo način na koji ljudi danas unose inovacije u jezik kroz mim i internet sleng, koji još uvek uključuje smešne skraćenice. I premda jezik prošlosti smatramo formalnim jer smo navikli da se sa njim susretnemo kroz literaturu i publicističke tekstove, ležernije i zabavnije pisanje možemo da pronađemo na mestima kao što su stari stripovi i humoristički novinski stupci.

„Možete videti da postoji taj impuls koji je davno prethodio modernoj komunikaciji i tehnologiji“, smatra Cimer. „Mogli ste samo da koristite novine u to vreme da širite te kreativne stvari. To mi je fascinantno. Sviđa mi se način na koji možemo da uočimo razigranost jezika kroz primer kao što je OK. Ljudi imaju na raspolaganju gradivne elemente jezika i uvek mogu da osmisle nešto novo.”

Izvor: huffpost.com