Šteta što ga jedemo samo u supi: Smanjuje rizik od tromba, demencije i reguliše probavu

Celer je najvećim delom, oko 95 odsto, sačinjen od vode, ali je pun vlakana i kalijuma, dobar je izvor vitamina A, C i K, sadrži folate, magnezijum i kalcijum, kao i nekoliko moćnih antioksidanata, a njegovu prepoznatljivu, blago oštru aromu daju ftalidi, komponente koje opuštaju zidove arterija i olakšavaju cirkulaciju krvi, te snižavaju krvni pritisak.

Istovremeno, ovo povrće smanjuje rizik od stvaranja tromba, stimuliše mokrenje, pomaže u lečenju upale disajnih organa, dobro je za oči, smiruje gorušicu, pomaže u regulisanju varenja i pokretljivosti creva.

Zahvaljujući obilju antioksidanata kao što su lunularin i bergapten, pomaže u sprečavanju oštećenja ćelija koje mogu dovesti do razvoja raka, a neka istraživanja sugerišu da ekstrakt semena celera može biti koristan u borbi protiv demencije.

Kao i peršun, celer uglavnom jedemo kao jedan od sastojaka supe, što je šteta jer je ova biljka lekovita, te je poželjno da jedemo uz što više obroka.

Ukus korena celera odlično se slaže sa mnogim namirnicama, pa se, osim što se kuva u supama i čorbama, može jesti sirov u salatama i sa sosovima, može se dinstati ili peći sa drugim povrćem i mesom, a može i zameniti krompir kao pire. Jela od korena celera preporučuje se začiniti belim lukom, limunovim sokom, peršunom ili dodati kapare.

S obzirom da je koren celera bogat vlaknima, može se teško svariti i izazvati nadimanje i gasove. Zbog toga ga u početku možete dodati jelima u manjim količinama ili pomešati sa krompirom u pire, prenosi živim.hr.