Stimulacija razvoja kreativnosti dece

Kako bi se kreativnost deteta razvila neophodno je razvijati specifične osobine ličnosti kao što su fleksibilnost mišljenja i ponašanja, sposobnost podnošenja neodređenih ili nejasnih situacija, razvoj samodiscipline i predanosti radu kao i jačanje osećaja nezavisnosti.

„Umetnost nikada ne prima svet kakvim ga je našla, niti ga ostavlja takvim“-Tin Ujević

Odnos kreativnosti i intelektualnih osobina:

– Visoka inteligencija nije nužna osobina kreativnih ljudi.

– Zadovoljavajući stepen inteligencije je potreban, ali ne i dovoljan uslov za kreativnost.

– Povezanost između različitih komponenti znanja koje je dete usvojilo (tj. načina na koji su znanja naučena) je važna za kreativnost.

– Mogućnost asociranja između što većeg broja komponenti znanja bitan je preduslov kreativnosti.

– Kod rešavanja složenijih problema važne su korisne intelektualne metakomponente (tj. pravila i strategije) koje upravljaju mišljenjem i ponašanjem tokom kreativnog rešavanja problema.

Dramsko muzičke radionice za decu

Dramsko muzičke radionice su osmišljene tako da se deca bez mnogo muke i suvoparnog učenja, upoznaju sa muzikom i njenim sastavnim elementima: notama, ritmom, melodijom, itd. Na radionicama deca upoznaju instrumente, slušaju i pevaju omiljene pesmice, igraju muzičke igre i uče da slušaju. Prednost rada u okviru homogene grupe pomaže detetu da nauči kako da se ophodi prema drugarima različitog uzrasta, da uživa u lepoti stvaranja, kako da pokaže osećanja roditeljima, bratu ili sestri, kako da se uz zabavu posveti i obavezama .

Jedan od ciljeva je da deca razumeju veze između prava i odgovornosti i razviju konstruktivan obrazac ponašanja, ostarivanja i poštovanja sopstvenih i tuđih prava. Aktivnosti su osmišljene tako da upravo podstiču razvoj neophodnih veština koje decu čine spremnim da odgovore na različite zahteve roditelja i šire socijalne okoline koji im se u tom periodu postavljaju.

Muzika ima veliki značaj za razvoj deteta. Razvijanjem muzičkih sposobnosti uvećava se niz posebnih sposobnosti koje su od višestruke koristi kako u detinjstvu, tako i kasnije u toku života. Kroz naše dramske radionice kod deteta se razvija, pored kreativnosti, i sposobnost verbalnog izražavanja, sposobnost izražajnog čitanja kao i socijalne sposobnosti.

U toku radionica se u potpunosti angažuje mozak, pospešuju intelektualne sposobnosti, naročito sposobnost apstraktnog mišljenja. Pored toga, utiču i na psiho-fizički razvoj, a ulazeći u svet glume, igre i muzike, dete počinje aktivno da razvija estetsko rasuđivanje i odnos prema umetnosti uopšte.

Na ovaj način razvija se sposobnost kompleksinjeg razmišljanja koje uključuje rešavanje problema, rasuđivanje, analiziranje, uočavanje sličnosti i razlika, poboljšava se pamćenje i koncentracija.

Muzikom se, što je naročito važno, podstiču kreativnost i mašta, a mališani razmišljaju „bistrije“ i kritički. Za povučenu decu, sa problemom ostvarivanja socijalnog kontakta, ovakve aktivnosti mogu koristiti kao terapija, jer omogućavaju detetu da se izrazi, da se kroz pesmu i igru uklopi u društvo i razvije osećanje kolektivnog duha.

Razvijanje pozitivnih emocija kroz dramsko muzičke radionice

Kroz psihološko kreativni rad sa decom ostvaruje se prostor za spontanu, toplu komunikaciju. Na radionicama deca doživljavaju i iskazuju ono što nisu u stanju da objasne ili razumeju, čime se podstiče izražavanje i razumevanje emocija kroz opuštenu i prijatnu atmosferu. Mnogobrojne igre i sadržaji se prepliću sa muzikom i utiču na razvoj ličnosti.

Izražavanje pokretima

Muzika predstavlja ritmičku podlogu i podsticaj za dečije izražavanje pokretom. Kretanje je prirodna potreba deteta, pa se taj impuls spontano razvija kroz muziku, uvodeći ga u ritmički pokret i sticanje saznanja da su muzika i pokret sklad. Najznačajnije je, zapravo, to što deca kroz igru i muziku razvijaju slobodu izražavanja. Slobodno opredeljenje za pokret znači slobodu delovanja, a uspeh u skladnoj igri doprinosi sticanju osećanja sigurnosti u sopstvene moći.

Veoma značajna je, u radu sa decom kroz dramsko muzičke radionice, prednost koja se daje slobodnim oblicima pokreta nad igrom sa unapred određenim pravilima. Na taj način razvija se kompletna ličnost. Igre sa pravilima takođe imaju značaj, doprinose razvijanju osećanja organizovanog kretanja, pokreta, figure, ali uz blago zanemarivanje individualne kreativnosti. Kada dajemo isti zadatak za svu decu neke zapravo zadržavamo u razvoju, a pred druge stavljamo preteške zadatke.

Književno filmske radionice

Književno izražavanje se indirektno podstiče razvojem jezika, bogaćenjem rečnika i usavršavanjem gramatike, slobodnog pisanja i čitanja. Nastavlja se uvođenjem jednostavnih i nakon toga složenijih, realnih priča koje će zainteresovati decu .

Dramsko izražavanje kroz slobodno i spontano kretanje, korišćenje jezika i pokreta sastavni je deo našeg rada. Kroz igru se uče brzalice, mimika, pantomima, vežbe disanja, glasovni trening, imitacija, glasovne transformacije i još mnogo toga. Na ovaj način dete radi na kontroli i izražavanju emocija, pruža mu se mogućnost da, makar na kratko, bude sve ono što želi a ne može u stvarnom životu. Scenama se analiziraju i upoznaju različite situacije u okviru porodice i društva, a zahvaljujući tome deca počinju svet da posmatraju „drugim očima“. Zajedno biramo jednu svima dobro poznatu dečiju priču, delimo uloge, pravimo i postavljamo scenografiju, rekvizite i šou može da počne…

Kroz rad i igru sa svojim vršnjacima deca na ovim radionicama razviju korisne tehnike za rešavanje problema i stiču veštine kojima će moći mirnim putem da ostvare svoja prava. Pored toga, uče da pored prava koja poseduju imaju i obaveze. Učeći se tehnikama nenasilnog rešavanja konflikta u prilici su da igranjem uloga shvate kako da posreduju u rešavanju konflikata.

Umetničko psihološke radionice

Kroz stvaralaštvo otkrivamo omiljene boje i oblike mališana, upoznajemo ih sa osnovnim i sekundarnim bojama, primarnim oblicima i raznovrsnim materijalima i tehnikama koje se koriste u radu. Kreativni proces kod deteta razvija maštu i motoriku, osećaj za kompoziciju i detalj, poboljšava pažnju, upornost, strpljenje i samopouzdanje. Kroz razgovor se obrađuju likovni elementi, radi se na svodjenju i razumevanju oblika i formi iz neposrednog okruženja.

Igrom, pričom, crtanjem, pevanjem i ostalim aktivnostima podstičemo razvoj samopuzdanja, kritičkog mišljenja, kreativnog izražavanja, emocionalne i socijalne inteligencije.

Radionice su koncipirane tako da se nastoji da se deci pomogne da sama osmišljavaju svoj životni prostor, da bolje vide sebe, umesto da im neko nameće svoje mišljenje ili da im daje gotove odgovore. Ovim putem bi ona trebalo da spoznaju svoj svet, da steknu iskustvo, da iznesu svoje mišljenje, da budu svesna da treba da se bore za svoja prava, da kažu šta žele i vole.

Ekspresija kroz principe play terapije

Dete bira različite predmete za igru među mnogobrojnim igračkama različitih kategorija ( figure ljudi, životinja, elemente prirode , kućice, autiće, različite rekvizite, ….), i pomoću njih postavlja određenu scenu. Detetova kreacija se onda analizira kroz interakciju sa njim, kroz verbalne i neverbalne pokazatelje doživljaja i smisla priče koje dete pokušava da dočara kroz svoju postavku.

Ovim putem se ispoljava detetova dominantna dinamika, aktuelna emotivna stanja i doživljaj sebe i sveta. Na ovaj način, moguće je usmeravati dete ka razrešavanju nekih poteškoća aktuelnog psiho emotivnog razvoja. Terapija igrom može da pomogne usvajanju i razvoju adekvatnih strategija ponašanja, socijalnih veština, autonomije, da podstakne nalaženje novih, kreativnih rešenja problema, prepoznavanje i izražavanje sopstvenih osećanja, kao i empatije i razumevanja za druge.

Neke od igara koje se koriste u terapiji igrom su: igre sa peskom, modelovanje plastelina, pričanje priča, ginjol lutke…

Radionice životnih veština

Primena psiholoških principa za razvoj životnih veština

Alati koji su nam potrebni za život stiču se u ranom detinjstvu. Osnovne postavke snalaženja u svakodnevnim životnim situacijama i odnosima sa drugima su baza detetovog osećaja kompetencije i sigurnosti. Deca se, kroz postavke raznih praktičnih životnih situacija, upoznaju sa osnovnim principima konstruktivnog rešavanje konflikata, vršnjačke saradnje, snalaženja u nepoznatom okruženju, brige o sebi i sl.

Veštine koje se razvijaju u kreativnom procesu:

· Uvažavanje različitih pogleda na svet i sopstveno okruženje

· Saradnja i spremnost na zajednički rad

· Komunikacija i jezik, razvoj bolje komunikacije kroz razgovor, slušanje, pisanje ili slikanje

· Koncentracija, fokusiranje na aktivnost koja se obavlja

· Razvijanje dobrih međuljudsih odnosa, rad u grupi, stvaranje prijateljstava

· Disciplina, razvijanje samoregulacije kroz redovno uvežbavanje odabranih veština

· Emocionalne kompetencije, izražavanje i razumevanje sopstvenih emocija

· Empatija, razumevanje i poštovanje tuđih emocija

· Imaginacija, produkovanje ideja

· Samostalnost u razmišljanju, inicijativa za istraživanje

· Interakcija, timski rad i vršnjačko podupiranje

· Fizička aktivnost, aktivnosti koje uključuju psihomotorno uvežbavanje

· Optimizam, uživanje u onome što se radi

· Rešavanje problema, sklonost istraživanju različitih mogućnosti i rešenja

Kreativnost se smatra jednom od najvažnijih osobenosti ljudske vrste. Najčešće se vezuje za umetnost, književnost i muziku. Pošto se kreativnost zasniva na mašti, smatra se da se može uspešno razvijati putem igre zasnovane na fantaziji tokom ranih godina života.

U okviru našeg programa kreativnost se razvija i indirektno, posmatranjem sveta na inteligentan, precizan i estetski način kroz slobodu izražavanja u skladu sa individialnim interesovanjima, osećanjima i potrebama, samostalnim otkrivanjem i korigovanjem. Istovremeno se razvijaju i radne navike, disciplina i koncentracija, osobine neophodne za primenu bilo koje ideje, naučne ili umetničke. Kreativnost ima esencijalni znacaj za čovekov život, jer nam daje moć da predstavimo svetu ko smo mi u stvari.

Autorke teksta su voditeljke Centra za kreativni razvoj – Stvaronice:

Sandra Jovanović

Psiholog, O.L.I. Psihoterapeut i akademski slikar

Ivana Paunović