Foto: Nenad Kovačević„Je li iko ostao u Beogradu?“ U čudu se šeretski pitao sredovečni brka, Zlatiborac, dok je znatiželjnike, prošlog vrelog i „koronskog“ jula, zapitkivao odakle stižu.
Njegov posao je da proveri ulaznice mnoštva ljudi na ulazu u Stopića pećinu, ali on je nudio više od toga. Trudio se da ih zabavi i da sa svima, poput dobrog domaćina, razmeni bar po jednu reč.
Zbog protivepidemijskih mera, ljudi su strpljivo čekali na svoju priliku da otkriju unutrašnjost pećine.
Nije im bilo teško da čekaju na julskoj jarini, jer ih je hladan vazduh iz pećinske utrobe dooobro „osvežio“.
Korona je prošle godine sprečila odlaske u inostranstvo, pa su mnogi domaći turisti „otkrivali“ lepote i atrakcije zapadne Srbije.
U potrazi za nesvakidašnjim, stizali su do Stopića pećine, speleološkog bisera nadomak urbanog Zlatibora.
Jedan od najatraktivnijih i najposećenijih lokaliteta Srbije, prema podacima TO Zlatibor, prošle godine je posetilo više od 120.000 ljudi.
Pećina se nalazi između Rožanstva i Trnave, u zaseoku Stopići.
Od turističkog centra planine je udaljena dvadesetak kilometara.
Do nje se stiže putem prema Sirogojnu, kroz lepše zlatiborske pejzaže, a potom prilaznom stazom i niz kameno stepenište.
Prve beleške o jednoj od najlepših pećina Balkana potiču iz 1901. godine u Zapisniku Srpskog geološkog društva, a prva istraživanja je obavio Jovan Cvijić.
Poslednjih nekoliko godina unutrašnjost pećine je prilagođena posetiocima, pa su uređene staze, postavljene metalne platforme i stepeništa.
Postavljena je i atraktivna led rasveta, a poseban ugođaj stvaraju podvodne svetiljke.
Nakon impresivnog ulaza, slede Svetla i Tamna dvorana, Velika sala sa kadama, Kanal sa kadama i Rečni kanal. Kroz pećinu protiče Trnavski potok.
Kada nabuja i zahuči, zajedno sa veštačkom iluminacijom, vodenom „prašinom“ i hukom koje stvara vodopad „Izvor života“, prelepim kalicifikovanim ukrasima, stvaraju se magijski prizori i zvuci.
Najatraktivniji deo su bigrene kade, dvadesetak udubljenja nastalih u kamenu, različitih dubina, u kojima se skuplja voda i preliva u kaskadama preko njihovih zidova.
Glatki i „naborani“ reljefi na zidovima kada i njihova unutrašnjost, koje je priroda izvajala, pod uticajem veštačkog osvetljenja postaju sedefasti, smaragdni, tirkizni, purpurni, boje rubina i drugih boja koje naglašavaju prirodno vajarsko umeće.
Iako je gužva, ljudi su tihi.
Traže najbolju poziciju i podešavaju mobilne telefone. Snimaju atraktivne i umirujuće prizore.
Zadovoljni su i šapuću da su baš oni uhvatili jedinstveni prizor. Možda i jesu, a možda će po te „jedinstvene“ kadrove morati da dođu još koji put.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
