Stres ubrzava razvoj raka, vitamin C kao odgovor?

Poznato je da hronični stres utiče na mentalno i emocionalno stanje i na fizičko zdravlje pojedinca. Istraživanja su dosad povezivala hronični stres s ubrzanim kognitivnim oštećenjima te većim rizikom od srčanih ili probavnih zdravstvenih tegoba.

Ranija istraživanja upućuju i na to da dugotrajna izloženost stresu može ubrzati razvoj raka putem njegovog uticaja na aktivnost gena, prenosi portal Medical News Today.

Nedavno su naučnici s Medicinskog fakulteta Univerziteta Dalian u Kini, u saradnji s kolegama iz celog sveta, otkrili ključan mehanizam koji potiče hronični stres, a on opet podstiče rast matičnih ćelija raka iz kojih nastaju tumori. Preciznije, stručnjaci su proučavali ovaj mehanizam na miševima i slučajevima raka dojke.

Rezultati njihove studije, objavljeni u stručnom časopisu The Journal of Clinical Investigation ‘prstom upiru’ u hormon epinefrin. Naučnici istovremeno predlažu novu strategiju koja bi mogla suzbiti dejstvo mehanizama stresa na ćelije raka.

„Možete pobiti sve ćelije u tumoru“, kaže jedan od autora studije Keith Kelley sa Univerziteta Illinois u Chicagu, „ali ako ne uništite matične ćelije, tumor će nastaviti rasti i potom metastazirati.“

Podseća kako je „odavno poznato da se tumori sastoje od različitih vrsta ćelija, koje imaju bitno različiti „stepen malignosti“, ali najopakije su matične ćelije, koje čine oko jedan odsto svih tumorskih ćelija. One su poput nekakvog jezgra, od kojeg sve nastaje.

Reč je o besmrtnim ćelijama, koje imaju mogućnost stvaranja drugih ćelija raka i koje su zaslužne za stvaranje udaljenih metastaza. Opstaju nakon svih agresivnih terapija, jer imaju zapanjujuću mogućnost samoobnavljanja. Njihov potencijal je jednostavno zastrašujuć.“

„Ovo je“, dodaje Kelley, „jedna od prvih studija koje povezuju hronični stres upravo s rastom matičnih ćelija raka dojke.“

Stres potiče rast tumora

Da bi ustanovili na koji način stres utiče na rast ćelija raka kod glodara, istraživači su ih na sedam dana smestili u male zatvorene prostore, a potom su ih podelili u dve grupe.

Jednu su smestili u prostrane i udobne ograđene prostore, a svrha je bila prekinuti njihovu izloženost stresu. Ovo je bila kontrolna grupa miševa. Druga je i idućih 30 dana ostala u malim zatvorenim prostorima. Oni su bili eksperimentalna grupa.

Nedugo nakon početka istraživanja, stručnjaci su ustanovili da je grupa miševa izložena stresu počela pokazivati promene u ponašanju koje su upućivale na depresiju i anksioznost, a istovremeno su tumori kod njih bili veći od onih primećenih u kontrolnoj grupi.

Primetili su i da tumori kod miševa iz eksperimentalne grupe imaju veći broj matičnih ćelija raka nego oni kod miševa iz kontrolne grupe.

Rukovodilac istraživanja Quentin Liu s Instituta za matične ćelije raka Medicinskog Univerziteta Dalian kaže da bi „više saznanja s područja biohemije trebalo dovesti naučnike do povezanosti između stresa i širenja raka te omogućiti otkriće novih ciljanih lekova.“

Kriv je epinefrin, a ne kortizol

Pošto su ispitali na koji su se način menjali razni fiziološki faktori kod miševa koji su bili izloženi hroničnom stresu, naučnici su ustanovili da je reč hormonu epinefrinu.

U grupi miševa pod stresom otkrivene je znatno viši nivo ovog hormona nego kod miševa u kontrolnoj grupi. Istovremeno su kod miševa u eksperimentalnoj grupi, koji su dobili lek koji je blokirao receptor za epinefrin (ADRB2), primećeni manji tumori, a i broj matičnih ćelija raka bio je niži.

„Kada ljudi pomisle na stres, pomisle na kortizol jer znaju da on uništava imuni sistem. Neverovatno je da je u ovom slučaju razina kortizola bila manja i nakon mesec dana izloženosti stresu“, kazao je Liu.

Kako epinefrin podstiče razvoj matičnih ćelija raka? Autori studije pojasnili su da, kada se taj hormon veže za receptor ADRB2, interakcija povećava nivo laktata dehidrogenaze, enzima koji u stanju opasnosti mišićima daje „injekciju“ energije što pojedincu omogućuje da se suoči s pretnjom ili da od nje pobegne.

Veća količina energije utiče na proizvodnju organskog spoja laktata, a kod obolelih od raka štetne se ćelije hrane upravo njime. On im omogućava veću količinu energije. To znači da, ako je pojedinac izložen hroničnom stresu u organizmu i ima previše laktat dehidrogenaze, to aktivira gene povezane s razvojem i rastom raka te podstiče rast ćelije raka.

„Ovi podaci pojašnjavaju na koji način povišen nivo epinefrina uzrokovan hroničnim stresom potiče rast raka dojke delovanjem izravno na matične ćelije raka“, kazao je Liu.

Je li odgovor vitamin C?

Proučavajući nivo epinefrina kod 83 osobe s rakom dojke naučnici su otkrili da žene s povišenim nivoom epinefrina imaju i više laktat dehidrogenaze u tumorima. To su ustanovili iz uzoraka biopsije.

Naučnici smatraju da je vitamin C supstanca koja najviše obećava jer blokira proizvodnju aktivne dehidrogenaze u laboratorijskim eksperimentima. Kada su ubrizgali vitamin C miševima izloženim hroničnom stresu ustanovili su da se tumor smanjio.

„Rezultati upućuju na to da bi vitamin C mogao biti nov i delotvoran terapeutski agens koji će ciljati rak kod bolesnika izloženih hroničnom stresu“, zaključio je Liu.