Stručnjaci objasnili zašto su žene sklonije nesanici

Ovo je važno jer ne samo da je loš kvalitet sna povezan s bolestima srca, gojaznošću, dijabetesom tipa 2 i depresijom, već je povezan i sa slabijom koncentracijom i smanjenjem kognitivnih funkcija.

Nedavna studija pokazuje da studenti koji ne spavaju dovoljno imaju niže proseke ocena od onih koji naspavani pohađaju fakultet. Stručnjaci kažu da na sličan način može biti pogođena i koncentracija na poslu.

Mnogo je načina na koje nam san pomaže svake noći dok se brojni fizički procesi i sistemi usporavaju, odmaraju i oporavljaju od dnevne aktivnosti. Otkucaji srca i mišići se opuštaju, dolazi do ozdravljenja, a telesna temperatura se smanjuje. Ali jedan sistem koji se ubrzava tokom sna je područje mozga povezano s učenjem i pamćenjem.

“Kad spavamo, naš mozak prolazi kroz informacije koje smo naučili tokom dana i skladišti ono što je potrebno”, objašnjava Rajkumar Dasgupta, specijalista za medicinu spavanja i pluća u Medicinskoj školi Univeziteta Južne Kalifornije.

Dovoljno sna, sedam do devet sati po noći za odrasle, osam do deset za tinejdžere, prema američkom centru za kontrolu i prevenciju bolesti povezano je s boljim rezultatima testova, povećanom sposobnošću rešavanja problema, poboljšanim kvalitetom učenja, boljim ponašanjem, povećanim potencijalom za inspiraciju i kreativne ideje i većim kapacitetom za upijanje informacija.

Istraživanje iz 2022. pokazuje da nedostatak sna smanjuje kognitivne funkcije, što može otežati koncentraciju i postizanje vrhunskih performansi, prenosi National Geographic.

Razlike u spavanju prema polu

Istraživanja pokazuju da su žene sklonije poremećajima spavanja, uključujući neugodne snove, nekvalitetan san i nesanicu. Uzrok ove razlike u spavanju obično je povezan s hormonima povezanim s menstruacijom budući da je polni hormon progesteron, koji pomaže u regulaciji sna, često nizak tokom ovulacije.

Rebeka Spenser, profesorka psihologije i nauke o mozgu na Univerzitetu Masačusetc, kaže da su “perimenopauza i menopauza takođe neprijatelji sna”. Dasgupta napominje da žene takođe “verovatnije više brinu o deci i drugim članovima porodice, što može smanjiti broj sati sna.”

Zbog ovakvih faktora, žene moraju posebno voditi računa o količini i kvalitetu svog sna.

Zašto je spavanje pravi proizvođač sećanja

“San igra vrlo aktivnu ulogu u konsolidaciji pamćenja”, kaže Spenser. Ona objašnjava da je konsolidacija pamćenja moždani proces sortiranja, ponavljanja i skladištenja svega što je naučeno i doživljeno svakog dana, kako bi mu se kasnije pristupilo. “Dok se konsolidacija pamćenja može dogoditi dok ste budni, ovaj proces je jači ili najveći tokom spavanja”, kaže ona.

Hipokampus, smešten unutar unutrašnjeg područja temporalnog režnja mozga, blizu baze lobanje, igra značajnu ulogu u ovom poduhvatu. Spenser naziva hipokampus “mestom za kratkotrajno skladištenje” stvari koje učimo. Ona kaže da se tamo informacije gomilaju tokom dana poput papira na radnom stolu. “Kada spavate, ti se ‘papiri’ spremaju u ormar za dugotrajnu kartoteku kako biste ih mogli preuzeti prema potrebi.” Ovo mesto za dugoročno skladištenje je moždana kora – veliki, spoljašnji sloj na vrhu nečijeg velikog mozga.

Spenser kaže da ovaj proces prenosa može potrajati veći deo noći i da se, ako ne spavamo dovoljno, sledeće jutro možemo probuditi s nekim lekcijama ili sećanjima koja još nisu prenesena—što uzrokuje da postanu nejasna kada kasnije pokušamo da ih se prisetimo.

Dovoljno sna takođe pomaže mozgu da iskusi dobrobiti svake faze spavanja – što je ključni element ugrađivanja sećanja. “San nam pomaže da bolje učvrstimo ono što smo naučili u dugoročno pamćenje”, objašnjava Dejvid Krezvel, profesor psihologije na Univerzitetu Karnagi Melon.

Spavanje takođe olakšava zaboravljanje, “što je zapravo jednako važno za pravilno funkcionisanje pamćenja kao i samo pamćenje”, kaže Endru Badson, profesor neurologije na Univerzitetu u Bostonu. Objašnjava da se dok spavamo naša sećanja uređuju kako bismo zaboravili nevažne detalje dana i umesto toga zapamtili ono što je važno, “tako da naš mozak nije zatrpan suvišnim informacijama”.