Studija: Veštačkom inteligencijom se može precizno prognozirati ko će za dve godine postati dementan

Kako se navodi u novoj studiji, preneo je Skaj njuz, tako se može i smanjiti broj ljudi kojima je pogrešno postavljena dijagnoza.

Tehnika veštačke inteligencije radi tako što „uočava“ skrivene obrasce u okviru podataka i „saznaje“ ko je u najvećem riziku.

Demencija je sindrom (grupa povezanih simptoma) koji se dovodi u vezu sa aktuelnim padom moždanih funkcija.

Simptomi mogu da uključuju probleme s gubitkom pamćenja, brzinom razmišljanja, mentalnom britkošću, upotrebom jezika, kao što je pogrešno korišćenje reči, govorom, razumevanjem, rasuđivanjem, raspoloženjem, kretanjem, kao i teškoće u obavljanju dnevnih aktivnosti.

Istražitelji sa Univerziteta Egziter su tokom deset godina analizirali podatke o 15.300 pacijenata koji su se obratili mreži od 30 klinika za poboljšanje pamćenja u SAD.

Na početku studije pacijenti nisu imali demenciju mada su mnogi imali probleme s pamćenjem i drugim moždanim funkcijama.

Između 2005. i 2015. svaki deseti (1.568) je tokom dve godine poseta klinikama dobio novu dijagnozu demencije.

Mašina koja „uči“ algoritme prognozirala je nove slučajeve demencije sa preciznošću i do 92 odsto, znatno preciznije nego dve postojeće alternativne metode istraživanja, utvrdio je tim istražitelja.

Oni su takođe prvi put otkrili da se ispostavilo da je oko osam odsto (130) dijagnoza demencije bilo netačno, pošto su dijagnoze kasnije preinačene.

Modelima po kojima mašine uče je precizno identifikovano više od 80 odsto ovih nedoslednih dijagnoza, navodi se u studiji koja je objavljena u časopisu „JAMA Network Open“.

AI ne samo da može da prognozira kome će biti dijagnostifikovana demencija, već ima i potencijal da poboljša tačnost dijagnoza, ukazuju rezultati istraživanja.

Prema podacima međunarodne organizacije „Alzheimer’s Disease International“, u 2020. je širom sveta registrovano preko 55 miliona ljudi koji boluju od demencije. Organizacija smatra da će taj broj na svakih 20 godina biti gotovo dvostruko veći, te će dostići 78 miliona 2030. i 139 miliona 2050.

Mašine koje „uče“ koriste informacije o pacijentima koji su obično dostupni na klinikama, kao što su podaci o memoriji i moždanim funkcijama, rezultatima testova kognitivnih sposobnosti i specifičnim faktorima stila života.

„Sada možemo da ’učimo’ kompjutere da tačno prognoziraju ko će u roku od dve godine postati dementan. Takođe smo uzbuđeni što smo saznali da se našim pristupom koji podrazumeva korišćenje veštačke inteligencije mogu prepoznati pacijenti kojima možda nije postavljena tačna dijagnoza“, rekao je profesor Dejvid Luelin sa Univerziteta Egziter. „Postoji potencijal da se u kliničkoj praksi smanje nagađanja i da se znatno poboljša proces postavljanja dijagnoze, čime bi se pomoglo porodicama da dobiju podršku koja im je potrebna što je brže i tačnije moguće.“

Istražitelji se nadaju da će nastaviti svoj rad u cilju spoznaje praktične upotrebe tehnologije veštačke inteligencije na klinikama.

„Veštačka inteligencija ima ogroman potencijal za unapređenje ranog otkrivanja oboljenja“, rekla je dr Roza Sančo, šefica istraživanja u „Alzheimer’s Research UK“. „To bi moglo da rezultira revolucijom u procesu postavljanja dijagnoza kod ljudi koji su zabrinuti za svoje zdravlje ili kod dragih osoba koje pokazuju simptome.“