Studije ekonomije za novu perspektivu

Nadamo se da sa diplomom ove visokoobrazovne institucije imamo šansu za zaposlenje i da nećemo morati da odlazimo iz Bujanovca, sa pozitivnim očekivanjima priča student treće godine Fatmir Hiseni.

Odeljenje subotičkog Ekonomskog fakulteta smešteno je u novoj zgradi u centru grada. Ovo je za sada jedina visokoobrazovna institucija u tri multietničke opštine na jugu Srbije koja daje mogućnost sticanja diplome svršenim srednjoškolcima.

Lokalna samouprava kao prioritetni cilj u otvaranju bolje i izvesnije perspektive za mlade ljude u ovoj opštini vidi upravo kroz obrazovanje. Ekonomska situacija roditeljima sada i ne ide baš naruku da odavde plaćaju studije u Prištini, Tetovu ili Tirani, a ređe u Nišu ili Beogradu.

– Na ovaj način skraćujemo put, jer su dobri studenti na oku ovdašnjim preduzetnicima i vlasnicima kompanija. To je samo jedna od šansi da se brže dođe do posla, a da to nije rad u budžetskim institucijama – navodi predsednik Nacionalnog saveta Albanaca (NSA) Ragmi Mustafa.

On navodi da je problem sa zapošljavanjem i dalje veliki, pošto je procedura priznavanja diploma koje su stečene u Prištini ili Tirani i dalje veoma duga, što obeshrabruje mlade Albance i kada postoje realne šanse za zaposlenje i zahteva od njih „budu strpljivi“.

Na drugoj strani mladi Srbi svoju šansu za posao traže van Bujanovca, najčešće u susednom Vranju, mada je sve više i onih koji pokušavaju sa privremenim poslovima u zemljama EU, pre svega Slovačkoj, Mađarskoj, Hrvatskoj.

– Uprkos svim naporima koje ulaže država, jer je lokalna samouprava tu poprilično nemoćna teško je da u perspektivi možemo očekivati da se situacija promeni nabolje. Bojim se da nam treba mnogo strpljenja da dočekamo taj dan – govori ne baš optimistično Bogdan Tasić, koji razmišlja o odlasku na rad u zemlju EU, zbog čega je krenuo sa pripremom za polaganje vozačkog ispita za kamion.

Postoji u Bujanovcu i jedno preduzeće u kome svako može odmah da se zaposli i redovno prima zaradu od prosečnih 35.000 dinara. To je Metalska industrija „Megal“ koja se bavi proizvodnjom kotlova za grejanje.

– Mi imamo stalno otvoreni konkurs za varioce, sa ili bez iskustva. Javljaju se ljudi, ali vrlo malo je mladih, pogotovu iz opštine Bujanovac ili okoline. Jednostavno njih to ne interesuje, a i u srednjim školama ovde nemamo smerove vezane za metalsku industriju, pa je isključena mogućnost dualnog procesa obrazovanja, što bi bilo obostrano korisno – kaže za Danas Dragoljub Kostić, direktor Megala.

Zajednički stav Srba, Albanaca, Roma koji ovde čekaju na posao jeste da će se situacija promeniti kada bude rešen status Kosova. Dotle i njih politika opterećuje koliko i ljude u lokalnoj samoupravi.

– Bez političke stabilnosti nema one ekonomske koja onda otvara šansu za otvaranje novih radnih mesta. Mi smo okrenuti raširenih ruku i prema Beogradu i Prištini, ali i Tirani kako bi zajednički menjali ekonomski ambijent u našoj opštini. To ne zavisi od nas, već pre svega od političara u vrhu. Bujanovac je odavno opština o kojoj mediji najčešće pišu kada se desi neki incident, iako ima i drugih pozitivnih stvari – veli Šaip Kamberi, predsednik opštine i čovek sa iskustvom u političkom radu, ali i civilnom sektoru gde je dugo godina vodio OCD Odbor za ljudska prava.

Mladi svoju šansu traže u najvećem broju van Bujanovca. U samom gradu ostaju oni koji dobiju šansu za rad u lokalnim javnim ustanovama i preduzećima, državnim institucijama. Ovakva situacija nije od juče, to se može nazvati procesom, s obzirom da se ovo područje uz administrativnu liniju sa KiM i dalje tretira kao „visoko rizično“ za strane investitore bilo da su oni iz Srbije ili dolaze iz neke od zemalja u regionu, a to onda ne ostavlja baš previše prostora za ekonomski optimizam.

Sumorna statistika

Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, u novembru su u Bujanovcu bila zvanično 4.442 nezaposlena, od čega je 2.374 žena. Dramatičnu stopu nezaposlenosti ilustruje i podatak da poslodavci tokom novembra nisu imali potrebe za novim radnicima, kao i da je sa evidencije od prethodnog meseca zaposleno 74 ljudi, od kojih blagu većinu (40) čine žene. Valja još reći da su početkom godine u januaru evidentirana 4.793 nezaposlena, među kojima 2.473 žena, kao i da prijavljeni na NZS ne čine i čitav korpus nezaposlenih, posebno kada je reč o ženama.

U Bujanovcu, prema Popisu iz 2011. živelo je 18.067, ali podatak treba shvatiti uslovno, pošto se Albanci koji čine većinsko stanovništvo mahom nisu odazvali na popis. Samo naselje Bujanovac, inače, spada u red retkih opština u kojima je prosečna starost žitelja tek nešto više od 30 godina.

Pomoć uz uslov

Sredinom novembra na sednici Opštinskog veća odlučeno je da opština Bujanovac finansira sa 500.000 dinara popravku trafostanice u pogonu „Gumoplastike“ u Kleniku, pod uslovom da novi zakupac pogona, beogradska firma „Kopek tekstil 22“, zaposli 40 radnika. Neformalni uslov je da svi budu iz bujanovačke opštine, javio je portal bujanovacke.rs. Prema rečima zamenika predsednika Opštine Stojanče Arsića, ta firma bi trebalo da zaposli još 30 radnika.

Krajem novembra preduzetnicima iz tri opštine na jugu Srbije uručeni su ugovori o dodeli bespovratnih sredstava iz Koordinacionog tela (KT), a među korisnicima je i sedam preduzetnika iz Bujanovca koji su podržani sa 19 miliona dinara. Takođe, krajem oktobra opština je dodelila 10 miliona dinara subvencija za 97 vlasnika lokalnih malih i srednjih preduzeća.

Tekst je deo projekta „Kako do posla za mlade i žene u Bujanovcu“, koji se sufinansira sredstvima opštine Bujanovac. Stavovi izneti u medijskom prilogu nužno ne odražavaju stavove organa koji sufinansira projekat.